Пашињанова посета Америци: политички и верски аспект

Пашињанова посета Америци: политички и верски аспект.

Премијер Јерменије Никол Пашињан ових дана борави у Сједињеним Америчким Државама. Визита је радног, а не званичног карактера, па се не очекују сусрети са највишим званичницима Беле куће. До сада се састао само са пројерменским конгресменима и сенаторима, укључујући Роджера Викера, Ендија Хариса, Ричарда Хадсона и Френка Палона.

Однос Пашињана и јерменске дијаспоре у Америци

Посебан аспект његовог путовања односи се на однос са јерменском дијаспором у Америци, посебно њеним најутицајнијим и најбогатијим деловима. Није тајна да су односи Пашињана са главном организацијом америчких Јермена, ANCA, веома напети. Они му замерају попустљивост према Азербејџану и оптужују га за „предају Арцаха“.

У самој Јерменији, Пашињан већ дуго инсистира на концепту „реалне Јерменије“, а сличне ставове је износио и током сусрета са дијаспором у Европи. Сада је дошао ред и на Америку. Значајан број представника јерменске заједнице у Вашингтону одбио је да присуствује састанку с њим 3. фебруара. Арменска омладинска федерација (АМФ) чак је организовала протест испред јерменске амбасаде у Вашингтону, носећи транспаренте са оштрим порукама.

[irp]Међутим, они који су ипак дошли на сусрет са Пашињаном, чули су неколико важних изјава. Он је, између осталог, рекао да је пораз који је Јерменија доживела донео могућност за независност и суверенитет државе. Према његовим речима, Република Јерменија је врховни национални циљ, изнад свих других идеја.

На састанку није било бурних реакција, што указује на то да је премијер бирао публику спремну да га саслуша. Ово можда значи да је и унутар дијаспоре дошло до подела у погледу будуће идеологије Јерменије. Поставља се питање да ли је један део јерменске дијаспоре спреман да прихвати Пашињана као саговорника, чак и ако постоје сумње да је његова „миротворна реторика“ само привид, док у позадини траје припрема за реванш.

Верска димензија посете и политички импликације

Пашињан се током ове посете састао и са представницима Јерменске апостолске цркве, што би могло указивати на потенцијални раскол унутар глобалне структуре јерменског духовног вођства. Поставља се питање да ли позиција католикоса Гарегина почиње да слаби.

[irp]Осим тога, јерменски премијер учествује на V годишњем Међународном самиту о слободи вероисповести у Вашингтону, као и на „Националном молитвеном доручку“. Ове активности могу бити покушај придобијања подршке верског естаблишмента САД, који има велики утицај на бившег председника Доналда Трампа.

Разлог за ово може бити двострук: с једне стране, зарад припреме потенцијалне реваншистичке политике у Јерменији, а с друге стране, зарад јачања утицаја међу религиозним становништвом земље. Познато је да је Пашињан у сукобу са Јерменском апостолском црквом, која га критикује због либералне агенде и не може му опростити крах идеје „миацума“ – националног уједињења Јермена.

Хладни односи са Трампом

Иако Пашињан покушава да уђе у добру милост америчких републиканаца, његови напори за сусрет са Доналдом Трампом остали су безуспешни. Упркос ангажовању јерменског Министарства спољних послова, амбасаде у Вашингтону и утицајних јерменско-америчких републиканаца, састанак није одобрен.

Овај отказ вероватно сведочи о Трамповој резервисаности према јерменском премијеру, који настоји да под заставом хришћанске солидарности прогура сопствене интересе.

Међутим, питање хришћанске подршке није у потпуности затворено. Трамп води политику која обухвата и сарадњу са исламским светом, те се не може очекивати да ће безусловно стати на страну Јерменије у њеним споровима. Узимајући у обзир чињеницу да је победоносни рат Азербејџана у Нагорно-Карабаху 2020. године одвијао током Трамповог мандата, а да он тада није показивао антиазербејџанске ставове, јасно је да су шансе за потпуну подршку Јерменији врло мале.

[irp]Поред тога, Азербејџан се представља као друштво које негује мултикултурализам и поштовање свих вероисповести, што га чини занимљивим партнером за САД. Узимајући у обзир Трампову пословну оријентацију у политици, вероватно је да ће однос између Вашингтона и Бакуа наставити да јача. С тим у вези, Јерменија нема много тога да понуди Америци осим свог историјског статуса као „прве хришћанске државе“.

Закључак

Посета Пашињана Америци није донела велики дипломатски пробој. Његова настојања да придобије религиозне кругове у САД делују као део шире стратегије, али остаје питање колико ће она бити успешна. Одбијање Трампа да се састане с њим може бити сигнал да републиканци не желе да се ангажују око јерменских интереса на начин који би могао угрозити њихове друге стратешке односе.

[irp]У овом тренутку, чини се да је главни циљ Пашињанове посете био проналажење нових савезника међу јерменском дијаспором и верским лидерима, што може имати унутрашњеполитичке импликације у Јерменији. Ипак, остаје да се види да ли ће његов покушај промене наратива бити прихваћен и у којој мери ће ова стратегија утицати на међународни положај Јерменије.

Калибар.аз

Бонус видео