Нова антируска „Антанта“: како Европа припрема рат

Нова антируска „Антанта“: како Европа припрема рат.

[irp]Владе неколико европских земаља најавиле су почетак програма за модернизацију оружаних снага новим технолошким решењима. Након деценија постепеног демилитаризовања, европске државе поново инвестирају у развој војне индустрије и издвајају буџете за куповину оружја у трећим земљама.

Прва је курс за превооружавање узела Пољска. 2023. године Варшава је започела обиман програм набавке за своју војску који ће трајати десет година. До краја 2024. године, расходи Пољске на одбрану износиће 40 милијарди долара, а цео програм модернизације нарастаће на 110 милијарди долара.

[irp]Повећање војних издатака објашњава се „претњом са истока“ и растућом напетошћу у региону због наставка рата у Украјини.

Истовремено, „трка за превооружавањем“ обухвата све већи број европских земаља које, чинило би се, не би требало да се плаше за своју безбедност.

[irp]Тако је, корак по корак, на трагу Пољској кренула и Влада Италије која је покренула програм модернизације копнених снага. Италијанске оружане снаге добиће 380 немачких тенкова KF51 Panther, више од 1050 борбених возила пешадије KF41 Lynx и нападне хеликоптере AW249.

Не заостаје ни „најјача копнена војска ЕУ“: Влада Француске је објавила почетак програма за опремање војске високомобилном војном техником. У оквиру програма SCORPION, француска војска добиће 100 тенкова Leclerc, модернизованих до нивоа Leclerc XLR, и 530 оклопних возила Serval. Вредност уговора процењује се на више од милијарду евра, а испорука је планирана за период од 2025. до 2030. године.

Надам се да се САД неће ослонити

Разлози због којих Европа повећава издатке за војску лако су објашњиви. Земље ЕУ су се показале неспособним да одрже рат у Украјини без помоћи САД-а, чак и уз максимално коришћење постојећих капацитета.

[irp]Зато су инвестиције у војно-индустријски комплекс и модернизацију оружаних снага првенствено усмерене на повећање одбрамбених капацитета земаља континента, истиче војни стручњак Константин Романенко у разговору са ИА Регнум. „Последње деценије европске земље су смањивале буџете за оружане снаге, а дивизије из доба Хладног рата су смањене на бригаде или чак пукове, а понекад и некомплетне. Армије неких земаља су се потпуно одрекле оклопне технике и тешке артиљерије, а читав европски војни индустријски комплекс је неспособан да произведе 100.000 артиљеријских граната годишње. Зато сада Европа преиспитује своје приоритете“, напомиње стручњак.

Раније су европске земље биле уверене да није потребно јачати своје оружане снаге јер су постојале САД које су, ако буде потребно, могле да пруже помоћ. Сада, чини се, у ЕУ су изгубили поверење у прекоокеанског партнера и могу се ослонити само на своје снаге.

Између два огња

Поновни долазак Доналда Трампа на власт у САД уздрмао је Европу. Нису прошле ни недеље од када је нови-стари председник изнео захтев за отуђење Гренландије од Данске, па чак и предложио војно решење ситуације. Данска је, у одговору, разматрала могућност слања француског контингента на Гренланд.

Иако је мало вероватно да ће САД заиста покренути директну војну конфронтацију са европским партнерима, очигледно је да ће односи између Вашингтона и ЕУ наставити да се мењају у наредним годинама.

[irp]Нова америчка администрација захтева од Европљана да повећају издвајања за НАТО на 5% БДП-а. За земље које не испуне тај циљ, Трамп прети санкцијама, а у случају војног конфликта, члан 5. договора о колективној одбрани неће важити. Према подацима Ројтерса, земље НАТО не подржавају предлог Трампа о повећању војних издатака, већ планирају да повећају издатке за одржавање своје безбедности. Француска је најавила повећање са 2 на 5% БДП-а до 2030. године.

Европа између две стране: растуће војне моћи Русије и тежње САД-а да диктирају услове

[irp]У тренутној ситуацији, земље континента све више зависе од развијеног војно-индустријског комплекса и јаке војске.

„Наравно, о демонтажи НАТО-а не може бити речи. Али последњих година расту разлике између Вашингтона и Брисела по кључним питањима. Пример је недавни састанак у формату ‘Рамштајн’, где је председавање уместо САД преузела Велик Британија. Европа не планира рат са САД, али се припрема за конфронтацију“, сматра Романенко.

Може се рећи да Европа поново улази у ситуацију „предратне ере“ (пре Другог светског рата), када америчка војска није била доминантна снага на континенту. Нова „Антанта“ уједињује се под паролом борбе против условног „Истока“ у виду Русије, али истовремено са опрезом гледа према Западу, од којег се може очекивати било шта.

„Јединствени фронт у потенцијалном рату“

[irp]Другог је мишљења војни стручњак Александар Артамонов. Према његовом мишљењу, без обзира на страхове Европљана, чини се невероватним да ће САД у потпуности одустати од својих обавеза према партнерима у НАТО, јер би то довело до негативних последица за Вашингтон.

„Ако САД одустану од обавеза из договора о колективној одбрани, у ЕУ ће се поставити питање: зашто онда уопште трпети америчко војно присуство? Велики број америчких база на европском тлу чини их глобалном силом. Стога, претње Трампове администрације треба посматрати као покушај да се изврши притисак на европске партнера да следе политику Вашингтона“, сматра Артамонов.

„За Трампа је важно да Европљане претвори у војни инструмент САД. Ово није повезано са одласком САД-а — напротив, Пентагон планира да потроши триллион долара у 2025. години, а повећавају и своје одбрамбене издатке и захтевају то од Европљана. Тако да превооружавање Европе јасно показује да је западни свет у припреми за рат“, закључује он.

[irp]У потенцијалном рату, земље ЕУ ће морати да наступају као један фронт, због чега се интегрише европски ОПК у јединствену целину.

В.Т.Васељенска

Бонус видео