Орбан и нова стварност Старог континента

Орбан и нова стварност Старог континента.

Једно се не може оспорити мађарском премијеру Виктору Орбану – принципијелност. Од почетка свеобухватног руског војног упада у Украјину, он је доследно износио ставове које заступа и данас.

Као што је познато, актуелни председник САД, Доналд Трамп, обећао је да ће брзо окончати рат у Украјини. Орбан нема сумње у успех америчког председника.

[irp]На Минхенској безбедносној конференцији, специјални изасланик Трампа Кит Келог јавно је себи дао рок од 180 дана да привуче све стране ка окончању рата у Украјини. У интервјуу америчком новинару Такеру Карлсону, Орбан је одговорио да верује да ће се борбена дејства заиста окончати у том року.

Треба подсетити да је Орбан прошлог лета посетио Украјину и током разговора са председником Владимиром Зеленским предложио прекид ватре и почетак мировних преговора са Русијом. Током конференције за новинаре након састанка, Орбан је рекао да је Зеленском понудио прекид ватре на постојећој линији фронта. Зеленски је тада одбио. Од тада су се позиције Украјине само погоршале – како на бојном пољу, тако и у погледу преговарачких позиција. Погоршале су се и у односу на крај прошле године, када је Орбан у интервјуу за Magyar Nemzet изнео мишљење да ће се рат завршити 2025. године, или мировним преговорима, или „уништењем једне од зараћених страна“. Данас све указује на то да ће се његова прогноза о окончању рата до краја ове године остварити.

А ко се противи брзом окончању рата, који се очигледно не развија у корист Украјине? Једна од оних која се налази у првим редовима је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Она је већ позвала америчког председника Доналда Трампа да сарађује са Европљанима на постизању „праведног мира“. Другим речима, она страхује да не закасни у хватању последњег вагона одлазећег воза.

[irp]А да се воз зван „односи између САД и ЕУ“ креће забрињавајућом брзином за многе европске политичаре, нема сумње. Председник Минхенске безбедносне конференције Кристоф Хојсген у завршном говору није крио разочарање. „Када је Евалд фон Клајст основао ову конференцију, она је била трансатлантски форум. После говора потпредседника САД (Џеј Ди Венса) у петак, морамо се запитати да ли наше заједничке вредности заиста остају такве“, рекао је Хојсген.

Да, он такође жали због губитка улоге коју је Европа дуго играла. То је била улога ментора, који је уживао војно-политичку подршку САД и себи дозвољавао да дели свет на „важније“ и „мање важне“ партнере. Да европске државе још увек нису излечене од тог синдрома, показује и незадовољство Чешке, Румуније и Словеније што нису позване на самит европских лидера у Паризу.

Истовремено, разговори осам европских лидера са представницима ЕУ и НАТО у Паризу окончани су без заједничке изјаве. Није потписано никакакво заједничко саопштење након тросатних разговора. Разлог могу бити неслагања у погледу слања војних контингената у Украјину.

Овде треба подсетити да је стални представник Русије у Савету безбедности УН, Василиј Небензја, изјавио да је учешће европских земаља у преговорима бесмислено јер су „апсолутно неспособне за договор“. И заиста, Европу само информишу о резултатима разговора између САД и Русије – како по питању рата у Украјини, тако и у вези са другим кључним темама.

И ту се враћамо Виктору Орбану, који је, након састанка у Будимпешти са председником Србије Александром Вучићем, рекао да ће лидери Европске уније у будућности имати споредну улогу у одређивању глобалног поретка и да ће из новина сазнавати о преговорима између САД и Русије.

[irp]У међувремену, у Ријаду су почели преговори између руских и америчких делегација о обнови односа и окончању рата у Украјини. Где су представници Европе? Где је Урсула фон дер Лајен? Нема их. То је нова стварност, она иста на коју је Орбан дуго упозоравао.

Орбан је, узгред, био критикован у ЕУ због посете тадашњем председничком кандидату Трампу, због путовања у Тбилиси и подршке грузијском руководству, као и због учешћа 6. јула на неформалном самиту Организације туркијских држава у ослобођеној Шуши. Али утицај ЕУ на глобалне токове је у паду, што је логичан исход политике двоструких стандарда коју је Брисел годинама спроводио.

[irp]Неће бити изненађење ако ускоро неки од најватренијих „јастребова“ у ЕУ почну да говоре о потреби „преиспитивања односа са Русијом“. У суштини, то ће бити капитулација Европе, која је радо водила рат туђим рукама и наставила да води класичан „бизнис на крви“.

Само један податак довољно говори о томе: према проценама Евростата, од јануара до августа 2024. године, земље чланице ЕУ потрошиле су укупно 9 милијарди евра на куповину руског гаса – 4,6 милијарди на гас из гасовода и 4,4 милијарде на течни природни гас (ЛНГ). Није чудо што Европа поново говори о високим ценама гаса.

Смањење цена енергената могло би помоћи европској привреди. Аналитичари прогнозирају да би прекид рата и појефтињење гаса могли довести до економског раста. А шта ће бити са разореном Украјином? Њој ће бити „обећана подршка“ – нешто што Брисел воли и уме најбоље.

[irp]Колико заиста вреде таква обећања, добро се памти у Грузији после рата 2008. године.

В.Т./Васељенска

Бонус видео