Европа осмислила како да саботира руско-америчке преговоре

Европа осмислила како да саботира руско-америчке преговоре.

[irp]Преговори између Русије и САД у Ер-Ријаду, по оцени руске стране, прошли су добро — и „то је успех“: стране су се слушале. У данашњим условима, након три године без дијалога, то већ представља пробој — због чега је један од учесника преговора с америчке стране, дугогодишњи пријатељ Доналда Трампа, Стив Уиткофф (који је пре недељу дана посетио Москву), изјавио да „ни нисмо могли да замислимо бољи резултат ових преговора“. Да, договорено је „само“ да почну да разговарају, али ништа више се није могло очекивати од прве високе посете.

Два министра спољних послова и два помоћника председника разговарали су не само о Украјини, већ о целом комплексу билатералних односа, а то значи и глобалним проблемима (јер значајан број њих зависи од односа две земље). Да, Украјина је кључ за поновно успостављање пуних односа (укључујући економске), али решење за украјински конфликт није могуће магијским потезом, поготово што нико не располаже таквом „чаролијом“. Али постоји воља да се покуша договорити — и кључни догађај на том путу биће сусрет Владимира Путина и Доналда Трампа. Брзи развој догађаја довео је до тога да су пре самих преговора у Саудијској Арабији почели разговори о могућем самиту пре краја фебруара, али након састанка Лаврова и Ушакова са Рубио-ом, Уолтцем и Уиткофом, постало је јасно да такав брзи темп није вероватан. Ипак, не треба потпуно искључити могућност тако брзог сусрета — након што делегације се врате у своје земље и обавесте председнике о садржају преговора, Путин и Трамп би могли да се позову и договоре о личном сусрету у наредним данима, без претходних услова.

[irp]Очигледно је да обе стране желе да, пре самог сусрета на највишем нивоу, буду постигнута бар нека претходна начела о важним темама за сваку од њих, али у том случају чекање може потрајати. Разлике по питању Украјине су огромне — и да би их чак и само дискутовали, потребни су лични преговори двојице председника. То је став Трампа — а Путин не би имао ништа против „брзог сусрета“ ако се одустане од претпоставке да ће на њему бити постигнут неки преломни договор. Да, Трамп је већ направио корак ка Путину, али у стварности то није корак ка предаји Украјине, како се тврди у Европи, већ корак ка дијалогу, односно ка нормалном разговору између две земље. Међутим, нико у Москви не планира да попусти по кључним питањима која се односе на Украјину, и зато лопта остаје на страни Вашингтона. Почетак дијалога је добар, али следећи корак мора бити признавање не само реалности на терену (што је Трамп већ учинио), већ и фундаменталних интереса Русије у украјинском питању. Можда је боље дати Трампу више времена да то разјасни?

„Такав приступ може изгледати исправно, али има и очигледне мане. Повезане су са покушајима да се сам сусрет Путина и Трампа саботира — или барем максимално отежа ситуација у којој ће се одржати. Реч је овде не о провокацијама као што је недавно било са Чернобилом, већ о растућим позивима да се на Украјину пошаљу европски миротворци. Иако без одобрења, подршке и безбедносних гаранција САД, то је практично немогуће, ова тема ће све више бити покретана у Европи. Изјава британског премијера Стармера о спремности да учествује у таквој мисији већ је довела до разјашњења односа у Европи — већина је против, али има и оних који желе да наметну ту мртву тему. Зашто мртву? Јер, иако САД већ јасно објасниле да неће послати своје миротворце, оне неформално истражују спремност Европљана да пошаљу војнике на Украјину. Испада да Америка жели да контролише Украјину рукама Европљана? Наравно, али таква жеља није компатибилна са покушајем да се постигне договор с Русијом о завршетку конфликта.

Русија никада неће пристати на улазак западних миротворних контингената на Украјину — ни у броју од 150 хиљада (како тражи Зеленски), ни у броју од 30 хиљада (што разматрају Европљани). А без сагласности Русије, миротворци — чак и ако нису на линији раздвајања, већ иза украјинских снага — претварају се у страну експедициону корпус, војску која помаже нашем противнику да ратује против нас. То значи да постају легитимна мета — као и земље које су их послале. У Европској унији то савршено разумеју и стога никада неће послати никога на Украјину. Међутим, распламсаваће ту тему да би показали Трампу своју спремност да преузму одговорност за Украјину и убеде га да одбрани од Путина потребу за слањем миротвораца. То значи да ће се једноставно покушати спречити сам самит Путина и Трампа — ако не његово одржавање, онда било какви могући договори.

[irp]С друге стране, европски блеф је лако читљив не само за Путина, већ и за Трампа — и амерички председник може ову тему „спремности европских миротворца“ користити једноставно као размену за преговоре с руским председником. Да би потом попустио, пристајући на миротворце из других земаља које нису Европљани — јер главни циљ је задржавање Украјине у западној орбити, а за то европске трупе нису кључне: довољно ће бити цела мрежа двостраних одбрамбених и економских споразума са НАТО земљама (које је Кијев већ закључио).“

Петр Акропов/РИА НОВОСТИ

Бонус видео