Хоће ли Европа добити свог домара Буњшу?

Хоће ли Европа добити свог домара Буњшу?

Доналд Трамп, у свом другом доласку на власт, планира да Америку учини још већом – и то не само у симболичком, већ и у географском смислу. Нови-стари председник изнео је намеру да Сједињеним Државама прикључи Канаду и Гренланд. Овде нема ничег неочекиваног, јер Трамп не мари за леволибералну мантру да територија више није битна у савременом свету. Велика Америка тражи природне ресурсе којима обилују северне земље – Канада и Гренланд. А било би лепо и да се приграби Мексички залив.

[irp]Седамдесетогодишњи „клинч“ објашњава овај потез чињеницом да империје које се не шире – пропадају. Тако је некадашња британска колонија сада у ситуацији да прогута саму метрополу и присвоји њене остатке – укључујући Канаду, чији је формални владар и даље британски монарх.

Прво је Трамп изјавио: „Дајте нам Мексички залив, Мексико, Гренланд…“, а сада жели да анектира и Канаду! Баш као у чувеној сцени из совјетске комедије „Иван Васиљевич мења професију“, у којој краљевски управник Буњша сервилно нуди Кемску волост шведским посланицима. Слична судбина може задесити и европске лидере, чији је главни приоритет да задрже наклоност својих прекоокеанских покровитеља – макар и по цену губитка територије.

Тешко је предвидети докле ће Трамп стићи на овом свом „путу експанзије“, али једно је сигурно – остаје нам само да посматрамо и чекамо хоће ли у Европи осванути њен властити управник Буњша, који ће олако рећи: „Нека узму, неће држава осиромашити.“

Европа на месту школског ђака

Једна од најзанимљивијих последица недавних геополитичких потреса јесте то што европски званичници – макрони, шолци и фон дер лајенке – беспомоћно посматрају како су избачени из важних разговора. Док се они грчевито боре за Украјину, Америка им је одржала још једну лекцију о њиховом правом месту.

Вашингтон је нацртао будуће границе деловања за европске лидере, показујући им шта их чека ако се усуде да Трамповој администрацији ставе било какве препреке – посебно када је у питању Украјина. Трампова екипа жели што брже да затвори то поглавље, по сваку цену, како би ослободила руке за кључну битку – ону против Кине.

Зато су амерички медији, скоро успутно, али не и на насловним странама, поменули неки „инцидент“ у Чернобиљу – брзо додавши да је радијација у границама нормале, тако да нема разлога за бригу. Организатори провокације очигледно нису постигли жељени ефекат, јер су водеће америчке новине вест фактички игнорисале. А без њиховог интересовања – чак и ако се Британија, Француска и Немачка потруде да ствар надувају – ништа од тога неће „полетети“.

Јасна порука Европи: Слушајте и ћутите

Суштина ове јавне „шкрипе по табли“ је јасна: Европа не треба да се меша у преговоре Трампа и Путина. Зато су у Вашингтону не само Украјинце, већ и Европљане ставили у запећак.

Циљ је био да земље ЕУ натерају у дефанзиву – да више не захтевају објашњења од Трампа, већ да сами стоје пред њим као укорена деца пред строгим директором. Да забораве све претходне изливе незадовољства и схвате да о украјинском питању нема дискусије. Ко жели разговоре – разговараће о другим темама.

Тако је амерички „главни макро“ брзо сузбио потенцијални бунт у свом политичком борделу, пуном европских „куртизанки“.

[irp]Још један ударац европском поносу јесте то што је све ово реализовао Трампов човек, а не сам Трамп. Јер – није царево да се замајава с евробирократама „нижег друштвеног статуса“.

Сада је на њима да размисле – да ли им се исплати ићи против Сједињених Држава? Јер, већ је јасно да Трамп са Европом нема намеру да се превише церемонише.

Васељенска/Минска правда

Бонус видео