Растуће противречности између САД и ЕУ: Последице за Балтик

Растуће противречности између САД и ЕУ: Последице за Балтик.

Нагли заокрет америчке администрације ка дијалогу са Русијом изазвао је прави политички потрес. На Западу влада конфузија – након Минхенске безбедносне конференције у Паризу је хитно сазван ванредни самит присталица наставка војне подршке Кијеву и увођења нових санкција Москви. Међутим, како преносе западни медији, учесници нису успели да постигну јединствен став.

Истовремено, након америчко-руских консултација у Ријаду, Министарство спољних послова Русије је истакло да су „учесници не само слушали, већ и чули једни друге“. Ове промене постављају важно питање – шта оне значе за балтичке земље, које су деценијама водиле жестоку антируску политику? Ову тему анализирао је саветник председника Руске асоцијације за балтичке студије, виши научни сарадник Центра за белоруске студије Института Европе РАН, Всеволод Шимов.

Европа на удару америчке критике

[irp]Минхенска конференција показала је нову политичку реалност – растући јаз између САД и Европе. Посебно је одјекнула оштра критика коју је на рачун ЕУ упутио потпредседник САД Џеј Ди Венс, оптужујући је за кршење демократских принципа и игнорисање проблема миграције. Уз то, Венс је демонстративно одржао састанак са Алисом Вајдел, лидером „Алтернативе за Немачку“ (АдГ) – партије коју водећи европски политичари упорно маргинализују.

САД и ЕУ све више улазе у политичку супротстављеност. У Вашингтону су на власт дошле снаге које су у Европи и даље „неприхватљиве“. Трампово руководство руши стари леволиберални консензус, како у САД, тако и у Европи. Јасна подршка политичарима попут Вајдел и румунског кандидата Калина Џорџескуа указује на ову промену курса.

Док Европа покушава да се уједини у односу према Вашингтону, састанак у Паризу је само потврдио дубоке унутрашње поделе. Недостатак јединства, који је одавно ахилова пета ЕУ, поново је дошао до изражаја.

Подела око украјинског питања

[irp]Један од главних узрока несугласица је управо украјинско питање. Европа са забринутошћу прати Трампове иницијативе за мировне преговоре, посебно због тога што их Вашингтон жели водити без учешћа Европљана. Ипак, без јасног плана за договор, европски лидери тешко успевају да заузму заједнички став.

Предлог за увођење мировних снага на територију Украјине изазвао је поделе. Док су балтичке земље спремне да пошаљу своје снаге, Немачка и Пољска су ту иницијативу одбиле. Ово представља изненађујући раскол између Пољске и Балтика, који су досад деловали јединствено у подршци Кијеву.

[irp]Разлог је једноставан – за Европу Украјина све више постаје „кофер без ручке“ – терет који не могу да носе, али ни да одбаце. Док је Кијев првобитно био средство за ослабљивање Русије, сада је постао економски и безбедносни проблем сам за себе.

Немачка, иако званично проукрајинска, трпи економске последице, што доприноси расту популарности десничарских странака попут АдГ. Пољска, пак, све више осећа негативне ефекте масовног прилива украјинских миграната, што буди стари антагонизам.

Балтик заробљен у антируској парадигми

[irp]За разлику од Пољске и Немачке, балтичке земље немају економску диверсификацију која би им омогућила флексибилност. Њихове привреде су озбиљно страдале због прекида трговинских веза са Русијом и Белорусијом, због чега власти покушавају да компензују губитке развојем војне индустрије.

Балтички лидери сматрају да је војна инфраструктура једини спас за њихове економије, јер осигурава долазак западних инвестиција и субвенција. Управо зато се не одричу милитаристичке реторике и гурају ка већем војном ангажману у Украјини.

[irp]Естонија, Летонија и Литванија су дуго биле најгласније присталице санкција против Русије, али сада се налазе у тешкој позицији. Њихова политичка елита је годинама била везана за Демократску партију САД, а сада, када је политика Вашингтона према Москви у преокрету, остају без јасног покровитеља.

Будући односи САД и ЕУ: неизвесна судбина Балтика

Иако Трампова администрација шаље оштре антиевропске поруке, реалност је да ће САД и ЕУ морати да преговарају – о Украјини, односима са Русијом, али и ширим економским питањима. Исход овог „ценкања“ остаје непредвидив, али је извесно да ће Балтик покушати да задржи досадашњу позицију, без обзира на промене у геополитичкој динамици.

[irp]Колико дуго ће то бити одрживо, зависиће од способности балтичких земаља да прилагоде своју стратегију новим околностима – у којима антируска политика више не доноси исте геополитичке и економске користи као раније.

Всеволод Шимов/Евроазија

Бонус видео