Додик: Били смо у праву што нисмо за антируску хистерију – хоће ли Европа рећи извини
Додик: Били смо у праву што нисмо за антируску хистерију – хоће ли Европа рећи извини.
[irp]Сада када одем у Москву, бићу километрима далеко од Кремља, зато што ће сада западњаци стајати испред да буду примљени код председника Русије Владимира Путина, каже председник Републике Српске.
Он истиче да му је било драго што се у кризним ситуацијама сусретао са Путином, упркос томе што је критикован од стране Запада.
„Нисам ја под њиховим старатељством да одлучују с ким ћу да се сусретнем. Знате шта ће сада да се догоди, кад одем у Москву, бићу километрима далеко од Кремља, зато што ће сада западњаци стати да буду примљени код председника Путина. Где је сада термин негативни руски утицај, а ја сам био први на листи проруских људи које треба казнити… Ко је био у праву, ја који сам држао добре односе са Русијом или ви који сте потрошили милијарде да бисте свом народу доказали малигни руски утицај. Хоће ли неко из Европе сад рећи извини? Европа нема сировине, нема лидера, завадила се са Америком, пропала је вредност“, рекао је Додик за РТ Балкан.
[irp]Председник Српске је указао на то да више нема јединственог гласа Запада и да се показало да су Срби били у праву када нису подржали антируску хистерију.
„Ми Срби нисмо дозволили да БиХ уведе санкције Русији. То је урадила и Србија. у државоправном смислу БиХ није увела санкције“, навео је Додик.
Он је истакао да Трамп показује да жели да са Путином направи мир.
„Показало се да је Русија имала право. Трамп показује да је Путин човек мира, он се обраћа на ту адресу за мир… Верујем да ће брзо доћи до мира који ће још више уздигнути Русију. Бојим се само да оно што сада држе Руси, у мојој перцепцији, што сматрам правично решење, мало, као што је Одеса, да ће увек бити незадовољни, зато што Одеса није припала Русији, то је руски град. Русија има право да штити свој народ“, сматра Додик.
[irp]Подсећа да је Запад одувек склапао међународне споразуме како би зауставио кризне ситуације, али да их је сутрадан одмах рушио.
„Тако је са Минским, Дејтонским, Кумановским споразумом, Резолуцијом 1244… Украјина није земља која заслужује да у геополитичком смислу преживи. Она се показала као озбиљан реметилачки фактор. Није природно да Украјина буде антируска“, наводи Додик.
[irp]Коментаришући новонасталу ситуацију после пресуде Суда БиХ против њега због „непоштовања одлука Кристијана Шмита“, Додик је поручио да нема више антиуставне БиХ и да се то већ сада показује.
„Оно што се терминолошки звало „дубока држава“ или колективни Запад, са својима правилима које је често мењао, а онда осуђивао своје политичке противнике, то се догодило и у овом случају. Њихове намере плаћене од стране Бошњака овде, и њихових лобиста, биле су да српска нестане и постане празна љуштура, да најјаче позициониране личности процесуирају кроз сумњиве процесе. Захвални смо трајно Русији што није дозволила у Савету безбедности да буде постављен тај сумњиви представник. И сада се види колико је Русија било у праву кад је то учинила“, рекао је Додик.
[irp]Говорећи о одлукама нелегитимног високог представника, председник Српске је истакао да је без обзира на то што је парламентарна скупштина донела законе, странац донео одлуку да је непоштовање високог представника и његових одлука, кривично дело.
„Дошао сам у ситуацију да је он забранио неки закон, а да је требало да ја потпишем, јер је парламент РС тај који је закон усвојио. Сва моја кривица је што сам потписао тај указ, а нисам поштовао њега који није именован у СБ и који није законодавац. На делу је једно потпуно игнорисање правних цивилизацијских достигнућа. Ово је политички процес. То је нама на неки чудан политички начин одговарало, да свет види докле су спремни да иду. Као председник РС, морао сам да прођем ту једну тортуру, то је политички процес умотан у правосуђе да би изгледао озбиљно“, истакао је Додик.
[irp]Он је подсетио да је скупштина РС већ донела забрану деловања тужилаштва и суда на простору РС, али да се он даље процесом неће бавити.
„Тај закон је донет, он има процедуру. Ако веће народа да сагласност, онда могу да потпишем и он ступа на снагу за десетак дана. Али, и у овим незавршеним околностима, у којима Народна скупштина забрањује тужилаштво и суд, ја ћу поштовати те одлуке. Нећу се бавити тиме и нећу сматрати да сам учесник у томе“, нагласио је председник Српске.
[irp]Додик је поновио да није циљ сецесија, већ уставна БиХ.
„Оног тренутка кад докажемо да БиХ има само девет надлежности, нећемо дирати, све изван тога хоћемо“, истакао је Додик.
[irp]Он је рекао да западна Европа никада није хтела да слуша шта је оно што РС има да каже и да је сада дошло време да се народи боре за своју слободу.
„Сада када Бајденове срамне администрације више нема, Трамп се упорно бори против дубоке државе у САД, колико је зла нанела овде. Да је остала Бајденова администрација, ми бисмо овде били сахрањени. Ми смо трпели све ове године, јер смо веровали кад ће се мишљење естаблишмента у САД променити и да ће доћи време да се народи боре за своју слободу“, навео је лидер Српске.
Коментаришући УСАИД, Додик је рекао да је око 40.000 људи примало годишње накнаде од УСАИД-а, као и да је за четири године 402 милиона долара, од чега је евидентирано само 156 милиона, убачено због субверзивних активности на развлашћивању РС.
Спутњик
Бонус видео
Ne treba nasedati provokacijama Milorada Dodika. Ovo je zapravo njegovo pravo lice:
Pročitao sam na korenima.rs ovo što je pisano o Miloradu Dodiku i želim da se uključim u vašu diskusiju što mnogi, pretpostavljam, ne znaju. Sada ce i čitaoci ovog portala saznati kako se Milorad Dodik obogatio na početku svoje karijere kad je izboran za predsjednika Izvršnog odbora Skupštine opštine Laktaši.
https://www.rtvbn.com/3942524/sve-za-potrebe-jednog-covjeka
Robin Hud
Madeleine Albright je u proljeće 1998. godine Dodikov politički uspon opisala kao „dah svježeg vjetra“, a marta 2000. u Banjaluci izjavila da je Dodik „šampion međunarodne zajednice.
Izabrani predsjednik RS Nikola Poplašen nije htio da ga predloži za mandatara, pa ga je smijenio visoki predstavnik Carlos Westendorp. Nakon te odluke, Dodik je naložio MUP-u RS da izbaci Poplašena iz Banskih dvora, što je policija i učinila.
Na čelo Vlade RS dolazi u februaru 2006. godine. Mandat mu je dao tadašnji predsjednik RS i SDS Dragan Čavić. Čavić je izgubio iste godine u predsjedničkoj trci od Milana Jelića, kandidata SNSD. Čavić je krajem te godine srušen i sa čela SDS, a najteža optužba od stranačkih prvaka mu je bila što je mandat dao Dodiku.
Uspon Milorada Dodika počeo je njegovim izborom za predsjednika Izvršnog odbora Skupštine opštine Laktaši. Na toj funkciji ostao je od 1986. do 1990. godine. 1.- Prvi veliki novac Dodiku je omogućio Gostić, dajući mu, pred sam rat, milionski kredit, kojim je on i pokrenuo sopstveni biznis – proizvodnju namještaja, dušeka i jorgana.
Ovaj kredit Dodik nikada nije vratio… Po izbijanju rata, Mijatović odlazi u Beograd na čelo Kredibel banke, koja kreditira Dodikov privatni projekat. Ovoj banci nije vratio 180 hiljada maraka. 2.- Osim Momira Talića i Boška Kelečevića. generala koji su ga štitili, najvažniji čovjek iz tog perioda za Dodika bio je Borislav Mikelić, šef Republike Srpske Krajine i desna ruka Slobodana Miloševića, Dodik je bio jedan od njegovih najodanijih ljudi u BiH.
Zbog toga je i izabran za premijera 1998. godine.,. Preko Mikelića išle su robe iz Srbije u RS, RSK, kao i teritoriju pod kontrolom Fikreta Abdića, a Dodik je bio jedan od povlaštenih „distributera“.
Dodik je mistifikovao tokom rata, kako bi sebi dao na značaju i tako se nametnuo kao alternativa neprikosnovenom SDS. U tome je imao bezrezervnu podršku tajkuna Slobodana Puhalca, (bio ministar u Dodikovoj trećoj Vladi)Nikole Vukelića, takođe tajkuna, Nenada Baštinca, a djelimično i Slavka Roguljića, koji ga nikada nije volio i uvijek je tvrdio da je Dodik čovjek „kojem ne možeš dati male pare i biti miran“.
Kasnije se pokazalo da je bio potpuno u pravu. Dodikovi prijatelji Puhalac, Vukelić i Roguljić svi odreda bili su tajkuni Radovana Karadžića i povlašteni biznismeni koji su mogli uvoziti u ratu deficitarne robe, prije svega naftu.
Svi oni su, na sastancima koji su tokom rata održavani u Laktašima i na koje su pozivani tadašnji ugledni krajiški ljudi, teško kritikovali SDS-ovu vlast, pa čak tvrdili da prave i alternativnu vladu.
Tom krugu pripadali su i Milenko Čičić, (vlasnik „Kaldera kompani“), a jedno vrijeme i Goran Popović, ratni direktor „Vitaminke“. Popović je kasnije napustio Dodika i približio se SDS. Dodik se 1994. godine sastao sa Sejfudinom Tokićem u Peruđi, a režimski mediji su ga proglasili izdajnikom i osobom bez morala.
3.- velika „naftna operacija“, koju je odobrio Karadžić, a izveo pomenuti trojac, odigrana 1994. godine. Tada su oni za svega nekoliko mjeseci zaradili po osam miliona maraka, jer je gorivo u Krajini koštalo po litru 4,20 maraka, a nabavna cijena, sa prevozom, iznosila je 1,20 maraka. Kao protivuslugu za ovaj posao, Puhalac, Vukelić i Roguljić su Karadžiću kupili najnoviji tip mercedesa, u kojem je bio ugrađen satelitski telefon.
4.- Dodik se, uz pomoć Mikelića i ostalih, bacio na „trgovinu“ cigaretama, alkoholom, naftom. Istovremeno je na Pančevačkom putu, kod Beograda, imao firmu za proizvodnju namještaja, dušeka i jorgana, a takvu je imao i u Laktašima-Igokea. firma je nakon dvije godine neslavno završila i propala.
Dodik je švercovao cigarete a srbijanska veza mu je bio izvjesni Dule Ciganin. Samo u jednom danu, Dule mu je u prostorije u beogradskom „Interkontinentalu“, (gdje je Dodik imao kancelarije), donio oko 700 hiljada maraka od prodaje cigareta. mnogima ostao dužan iz tog perioda, ali su i njemu brojni ostali dužni.
On svoje dugove nije vraćao, ali je istina da ni od svojih dužnika nije tražio povrat duga. On je jedan od najbogatijih ljudi na prostorima bivše SFR Jugoslavije, a, bez sumnje, spada među tri najbogatija političara u regionu. Vrlo teško je procijeniti njegovo bogatstvo, ali sigurno nije manje od četiri stotine miliona maraka. 5.- Tokom rata Dodik je ostao dužan novac firmi „Elnos komerc“ iz Bora.
Pare je vratio tako što je „Elnosu“ za poljoprivredne mašine, koje nikada nisu stigle u Robne rezerve, isplatio 553.548 KM. Nije ostao dužan samo „Elnosu“, već i „Makedonija tabaku“, za cigarete koje su mu zaplijenjene 1993. godine, ali i „Banjalučkoj banci“, kod koje je sve vrijeme rata, a i nakon njega, podizao „kratkoročne kredite za tekuću likvidnost“. Dodik je kredite uzimao u maju, junu, avgustu, oktobru, novembru 1993, potom januaru 1995., kao i u decembru 1997. godine (svi dokumenti u posjedu „Žurnala“). Uzimao je novac i iz primarne emisije, prodajom komercijalnih zapisa. Bilo je to uspješno zaduživanje, jer je inflacija preko noći proždirala vrijednost novca.
Uzimane se krupne cifre, a vraćana sića. Dodik je „Banjalučkoj banci“ ostao dužan 258 hiljada maraka, kako je to u svom izvještaju o poslovanju ove finansijske institucije naveo i glavni revizor Boško Čeko marta 2004. godine. Dodik je ovaj dug pokušao vratiti 2002. godine na rijetko zabilježen način u finansijskim poslovima. Ugovor o prenosu potraživanja između „Banjalučke banke“ i „Igokee“, datiran 22. maja2002. godine, izuzetan je dokument, koji svjedoči da je u ovoj zemlji sve moguće: Dodik je dug svoje firme banci vratio tužbom „Igokee“ protiv preduzeća „Prima trejd“ iz Nove Topole 6.- Dodiku se životna šansa otvara 1997. godine, Dodik je u to vrijeme bio prezadužen. Sem već navedenih dugova, potraživanja od njega i „Igokee“, imala je i „Agroprom banka“ koja mu je 1997. godine oduzela kuću u Laktašima, jer nije imao novca da servisira 80 hiljada maraka kredita.
Milorad Dodik, za vrijeme prvog premijerskog mandata, koji je trajao od 1998. – 2001. godine, kupio državni kapital u „Agroprom banci“. Nije to učinio direktno, već preko posrednika. Ministarstvo finansija RS – Jedinica za privatizaciju banaka, izdalo je saopštenje 17.11.2000. godine da je prodano 32 posto državnog kapitala u „Agroprom banci“. Prema tom dokumentu, (koji je u posjedu „Žurnala“), Slobodan Radovanović iz Ženeve kupio je 14,11 % kapitala za iznos od 1,5 miliona KM; „Sokić-Kaldera kompani gradnja“ za 9,41% kapitala banke platila je milion maraka, dok je „Karavan“ sa Sokoca kupio 8,09% kapitala u banci za 860 hiljada KM. Državni kapital u „Agrorpom banci“ plaćen je 3,36 miliona KM i Dodik je nebrojeno puta rekao da je ova finansijska institucija „najbolje prodana“. Nastaviće se…..
https://www.rtvbn.com/4022891/dodik-misli-da-su-srpska-i-srbija-zaboravili-njegovu-ulogu-1999-kada-je-cvrsto-stajao-uz-nato
Dodik misli da su Srpska i Srbija zaboravili njegovu ulogu 1999. kada je čvrsto stajao uz NATO!
„On misli da su Republike Srpske i Srbija zaboravila kakvu su ulogu on i njegova Vlada imali u proljeće 1999. godine. A Dodik je tada čvrsto stajao uz NATO i zapadni dio međunarodne zajednice, i bio protiv Srbije, što nikako ne odgovara predstavi koju uporno režira i u kojoj je on ‘zaštitnik Srpske i svekolikog srpskog naroda’ ”, napominje Šukalo.
Republika Srpska 24.03.2022 | 14:20
Dodik misli da su Srpska i Srbija zaboravili njegovu ulogu 1999. kada je čvrsto stajao uz NATO!
Potcjenjujući pamćenje sopstvenog naroda, Milorad Dodik čvrsto vjeruje da je javnost Republike Srpske i Srbije zaboravila kakvu su ulogu on i njegova Vlada imali u proljeće 1999. godine, kada je Srbija bila pod NATO bombama, kaže Boris Šukalo, član Glavnog odbora SDS.
„Srbija će večeras u Kraljevu obilježiti još jednu tužnu godišnjicu od početka NATO bombardovanja, godišnjicu agresije od koje svijet više nije niti će ikad više biti isti. Milorad Dodik danas bombardovanje Srba od stane NATO uzima kao krunski dokaz svog navodnog protivljenja ulasku BiH u NATO, što je jednako cinično kao i sam naziv NATO akcije – Milosrdni anđeo“, navodi Šukalo.
On kaže da nije zaboravljeno šta je Dodik tada radio.
„On misli da su Republike Srpske i Srbija zaboravila kakvu su ulogu on i njegova Vlada imali u proljeće 1999. godine. A Dodik je tada čvrsto stajao uz NATO i zapadni dio međunarodne zajednice, i bio protiv Srbije, što nikako ne odgovara predstavi koju uporno režira i u kojoj je on ‘zaštitnik Srpske i svekolikog srpskog naroda’ ”, napominje Šukalo.
Zato valja podsjetiti, dodaje on, da je Dodik, kao favorit međunarodne zajednice postao premijer Srpske 1998. godine, iako je njegova tadašnja Stranka nezavisnih socijaldemokrata imala samo dva poslanika u Narodnoj skupštini RS.
„Samo 19 dana ranije od početka bombardovanja, 5. marta 1999. tadašnji Visoki predstavnik, Karlos Vestendorp, je smijenio Nikolu Poplašena sa funkcije predsjednika Republike Srpske, nakon što je primio pismo od predsjednika Poplašena u kojem on odbija zahtjeve Visokog predstavnika da ponovo imenuje Milorada Dodika za mandatara Vlade Republike Srpske“, navodi Šukalo.
Tada je, podsjeća Šukalo, legitimni i legalno izabrani predsjednik Poplašen odbio da Dodika imenuje za mandatara, pa je međunarodna zajednica požurila da ga skloni kako bi bila sigurna da Srbi sa ove strane Drine neće dizati bunu zbog već planirane agresije na SR Jugoslaviju.
„Znali su da će Dodik na početku bombardovanja Srbije imati izrazito prozapadni stav. Banjalučani se, vjerovatno, još sjećaju brzine kojom je Dodik izbacio Poplašena iz Banskog dvora“, kaže Šukalo.
Očigledno je dodaje Šukalo, da bi Dodik sada najradije da se zaboravi da se njegova Vlada tada odrekla Srbije i da je potpisao uredbu kojom je njegov dugogodišnji saradnik i ideolog, a tada ministar informisanja , Rajko Vasić, svim televizijama u Srpskoj zabranio da prenose i reemituju program Radio-televizije Srbije.
„Osim zabrane prenošenja vijesti i priloga RTS, ministar Vasić zabranio je televizijskim kućama da izvještavaju i prate stranačke aktivnosti, konferencije za štampu i izjave političara, sa obrazloženjem da Vlada stavlja moratorijum na stranačke aktivnosti kako bi se ‘spriječila polarizacija društva’. Stvarni cilj je bio da se dirigovanim informisanjem smanji nezadovoljstvo građana Srpske, kako vojnici NATO i SFOR-a ne bi, eventualno, imali neke neprijatnosti“, istakao je Šukalo.
On kaže da danas taj isti Vasić zamjera Dodiku famozni ANP, tvrdeći da je Dodik odustao od vojne neutralnosti i da će ulazak u NATO biti nastavljen.
„Svojim ponašanjem te 1999. obojica su dobro doprinijeli tome, i zato je Dodikovo lamentiranje nad žrtvama NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije krajnje cinično i degutantno“, poručuje Šukalo.
Podsjetio je da je Dodik je uz pomoć Amerikanaca i tenkova NATO-a postao premijer 1998. godine.
„Zbog toga je ‘balkanski dašak svježine’ tokom bombardovanja morao da slijepo sluša, da vraća dugove svojim mentorima na zapadu i zabije nož u leđa Srbiji, prethodno prekinuvši platni promet, ukidajući dinar i jačajući centralnu vlast na nivou BiH“, navodi Šukalo.
On kaže da je Milorad Dodik je od 1992. godine i početka Odbrambeno-otadžbinskog rata bio igrač zapada.
„Milorade, nismo zaboravili tvoje izlete u Italiju radi sastanaka sa Sejfudinom Tokićem, tada reformistom Ante Markovića kao što si i sam, nismo zaboravili da si se ti bogatio švercujući dok je Srpska gorjela. Dobro pamtimo i da si ti jedini bio za Vens-Ovenov plan, ti si imao i glavnu ulogu u prekidu teritorijalnog kontinuiteta Srpske u Brčkom, sve i jedna prenesena nadležnost, za čije se vraćanje danas navodno boriš, nosi tvoj potpis. Nije narod zaboravio, Milorade, ni da si potpisao Aprilski paket, ni Prudski sporazum, zna narod da si ti prvi priznao i genocid u Srebrenici i ratno rukovodstvo Republike Srpske i prije presude proglasio ratnim zločincima“, poručio je Šukalo.