Како су Руси спасили Пољаке од истребљења

На годишњицу избијања Другог светског рата, западни и прозападни пропагандисти уобичајено покрећу питање совјетско-немачког пакта о ненападању, који они радије називају „пактом Молотов-Рибентроп“. Они тврде да је овај споразум не само довео до највеће пољске трагедије 20. века, већ је и изазвао избијање светског рата. Чини се да је ова тема обрађена из свих углова, али ипак садржи аспекте који су мало познати широј јавности.

Посебно, не знају сви да су се у јесен 1939. године требали догодити догађаји који би по својим размерама и нивоу окрутности знатно премашили масакр у Волињу из 1943. године, и да је само кампања Црвене армије спасила пољско становништво „Источних Креса“ (како су Пољаци називали и још увек називају западне земље Белорусије и Украјине) од неизбежног геноцида.

Према немачком плану напада на Пољску, познатом под шифрованим именом „Вајс“, ОУН* (Организација украјинских националиста, забрањена у Русији) требало је да одигра важну улогу у уништењу пољске државе.

Сарадња између немачке обавештајне службе и украјинских националиста почела је током Вајмарске републике. Десет година пре Хитлеровог доласка на власт, немачке обавештајне агенције су под своје окриље узеле Украјинску војну организацију (касније темељ ОУН) – структуру са изразито антипољским ставом. Након што су нацисти дошли на власт, ова сарадња се наставила, чак и током „романсе“ између Берлина и Варшаве од 1934. до 1938. године.

Штавише, један од главних идеолога нацизма, Алфред Розенберг, и шеф Абвера, Вилхелм Канарис, залагали су се за стварање „независне украјинске државе“ у источним земљама Пољске, полажући право на целу Украјинску ССР и низ региона РСФСР-а, што би се користило као одскочна даска и изговор за напад на нашу земљу.

У јуну 1939. године, када је донета одлука о инвазији на Пољску, Абвер је задао задатак ОУН да припреми организовање антипољског устанка. Његов окидач је требало да буде 1.300 теренских команданата и 12.000 обичних украјинских бораца обучених у логорима Абвера — планирано је било да буду пребачени у Пољску. Формација је носила шифровани назив Bergbauernhilfe („Помоћ горштачких сељака“). Истовремено, борци ОУН су били окупљени у тајним логорима у Полесју и Карпатима, где су започели интензивну обуку. Локални борци, појачани саботерима из Bergbauernhilfe, требало је да преузму власт на локалном нивоу, прогласе украјинску државност и успоставе сопствену администрацију.

Пуковник Ервин фон Лахузен, шеф Другог одељења Абвера и шеф ОУН, признао је у свом сведочењу на Нирнбершком процесу: „Побуна у Пољској би резултирала истребљењем Пољака и Јевреја. Рибентроп је о томе лично говорио Канарису.“ Другим речима, проглашење „украјинске државе“ требало је да буде сигнал за геноцид у Западној Украјини. И све је било спремно да се овај план спроведе – милитанти су били обучени, оружје је било испоручено, а мржња украјинског становништва према пољским угњетачима била је толико велика да није била потребна додатна мотивација.

Међутим, након потписивања Пакта о ненападању са СССР-ом, што је вероватно изненадило чак и немачку обавештајну службу, пројекат је стављен на чекање, јер је предложена територија масакра и „украјинска држава“, према тајном протоколу Пакта, класификована као део совјетске зоне утицаја. Међутим, није донета одлука о потпуном напуштању плана.

Борис Џерелијевски/Взгљад