Блиски Исток: Иран – кост у грлу Трампове администрације

Блиски Исток: Иран – кост у грлу Трампове администрације.

Да ли је Трамп спреман да делује „хируршким“ методама?

[irp]Председник САД Доналд Трамп, иако прети Ирану, даје до знања да би радије постигао мирни договор са Техераном. Насупрот томе, председник Исламске Републике Масуд Пезешкијан изјавио је да је отворен за дијалог, али је против преговора највиши верски вођа – рахбар. Ајатолах Али Хаменеи сматра да је „искуство показало да је неразумно преговарати са америчком владом“. Његова реч је одлучујућа јер је он врховни ауторитет у земљи, а Пезешкијан је принуђен да му се повинује.

Ипак, ствари нису тако једноставне.

[irp]Први пут је, макар индиректно, указано на разлике у врху власти Ирана. Упркос ставу рахбара и Корпуса чувара Исламске револуције, који одбацују контакт са Западом, високи званичници као што су потпредседник Ирана Мохамад Џавад Зариф, министар спољних послова Абас Аракчи и сам Пезешкијан говорили су о спремности за директне преговоре са САД.

Чак је и пре Трампове инаугурације Илон Маск у Њујорку разговарао са иранским представником у УН Амиром Саидом Ираванијем. Према „New York Times“-у, дискусија је била усмерена на смањење тензија између Ирана и САД, али детаљи су остали непознати.

Поставља се питање да ли је Хаменеи био свестан ових контаката. Врло је могуће да их је чак и одобрио, што би значило да постоји разлика између званичних ставова и онога што се дешава иза затворених врата. Друга могућност је да рахбар допушта својим људима да истраже могућности преговора како би се лично уверили у непоузданост Америке.

САД захтевају да Иран потпуно угаси своју нуклеарну програму и прекине подршку радикалним групама на Блиском Истоку. За Техеран би ово значило капитулацију – не само пред Америком већ и пред Израелом. Јер, нуклеарна политика је већ деценијама кључни део идеологије Исламске Републике.

Осим тога, недавни случај када је Трамп понизио украјинског председника Володимира Зеленског, практично га „избацивши“ из Беле куће, оставио је снажан утисак на Иран. Званичница иранске владе Фатеме Мохаџерани изјавила је да ирански народ не жели да доживи слично понижење и да неће учествовати у преговорима који би могли изгледати као капитулација.

Ипак, САД су спремне да понуде низ „поклона“ Ирану у замену за обуставу нуклеарног програма – укидање санкција, деблокаду иранских финансијских средстава у западним банкама, повратак у глобалну трговину и модернизацију економије.

[irp]Иранска економија је у дубокој кризи – инфлација расте, риал губи вредност, а трећина становништва преживљава са два долара дневно. Социјално незадовољство све је веће, а председник Пезешкијан упозорава да ће ситуација у наредној години постати још тежа ако се не предузму конкретне мере.

Међутим, унутар иранског руководства расте несигурност. Недавно је смењен министар економије Абдуннасир Химети због „неуспеха у економским реформама“, а оставку је поднео и потпредседник Зариф – један од главних заговорника преговора са САД. Да ли ово значи да противници сарадње са Америком губе утицај?

[irp]Трамп остаје оптимиста и сматра да ће преговори ипак бити одржани. Према агенцији „Bloomberg“, амерички председник је чак затражио од Владимира Путина да посредује у разговорима. Ово питање је наводно било тема њиховог телефонског разговора у фебруару, а убрзо након тога су га разматрали представници САД и Русије у Саудијској Арабији.

Али Трамп у резерви држи и војну опцију. Одмах по ступању на дужност потписао је указ о наставку политике „максималног притиска на Иран“. Израел се већ припрема за масовни ваздушни напад на иранске нуклеарне објекте. У ту сврху, САД су доставиле израелским снагама 76.000 тона војне опреме и серију авио-бомби од 15 тона, способних да пробију дебеле бетонске утврде.

Израелски министар спољних послова Гидеон Саар изјавио је да Иран није никада био ближи изради нуклеарног оружја и да војна акција може бити једино решење.

Како би извршио нападе, Пентагон је осмислио тактику коришћења транспортних авиона „Супер Херкулес“ за ношење ових тешких бомби. Израелска обавештајна служба већ је идентификовала главне циљеве за напад.

[irp]Иран, са своје стране, припрема одбрану. Системи ПВО у близини нуклеарних постројења стављени су у стање пуне борбене готовости. Поред тога, Техеран најављује представљање својих првих ловачких авиона Су-35, наводно набављених од Русије. Иако не могу да парирају израелској авијацији или америчким носачима авиона, могли би значајно закомпликовати нападе.

Питање је да ли ће Израел, уз подршку САД, кренути у овај ризичан војни подухват и како ће Иран одговорити. Једно је сигурно – напетост на Блиском Истоку наставља да расте, а преговори и ратне претње иду руку под руку.

Валериј Бурт/ФСК.РУ

Бонус видео