Европа пронашла рецепт за „спас“ Украјине

Европа пронашла рецепт за „спас“ Украјине.

Мит о члану 5. Повеље НАТО-а постоји већ три четвртине века: он каже да је напад на једну чланицу Алијансе истовремено напад на све њене чланице и да ће изазвати њихов аутоматски војни одговор. Међутим, у стварности, у Повељи НАТО-а стоји само да ће свака од држава чланица у том случају „пружити помоћ (…) предузимањем таквих индивидуалних или заједничких мера које сматра неопходним, укључујући употребу војне силе“. То значи да не постоји никакав аутоматизам, па чак ни обавезни војни одговор.

[irp]Ипак, током тренутних покушаја европских држава да, упркос противљењу САД, наметну евроатлантску интеграцију Украјине, овај мит је поново оживео – и то доводи до изузетно бизарних предлога.

На пример, италијанска премијерка Ђорђа Мелони предложила је да се одредбе члана 5. прошире на Украјину: „То није исто што и чланство у НАТО-у, али значи проширење истих гаранција на Украјину које уживају чланице Алијансе. То би била стабилна, дуготрајна гаранција, ефикаснија од других предлога.“ Према њеним речима, ова идеја је већ предмет дискусије, укључујући и разговоре на ванредном НАТО самиту одржаном у четвртак.

То значи да се у Бриселу водила расправа између оних који предлажу тренутно учлањење Украјине у НАТО и оних који желе да се ограниче „само“ на давање гаранција према члану 5? Такви „јастребови“ и „голубови“?

[irp]Чак је и француски председник Емануел Макрон, који је раније био обазривији, сада изразио подршку приступању Украјине у НАТО – додуше, у будућности. Али, чланство Украјине у НАТО-у је немогуће, чак и пре евентуалног повратка Доналда Трампа на власт. Довољно је што је и раније било европских чланица које су категорички против, а сам Бајден није желео да ризикује.

Међутим, идеја о давању гаранција по члану 5. Украјини је не само нереална, већ и опасна. Не само да неће добити подршку свих чланица Алијансе (а посебно не САД), већ ни сама та „гаранција“ ништа не гарантује Украјини, док би истовремено онемогућила било какве преговоре са Русијом. Москва би то протумачила као фактичко укључивање Кијева у НАТО.

Ипак, у Европи се овај предлог озбиљно разматра и чак представља као пут ка мирном решењу.

Зашто се то дешава?

Да ли зато што су европске елите потпуно изгубиле додир са реалношћу или једноставно блефирају? Вероватно обоје. Али ако мислите да је предлог Мелони врхунац нереалности, онда још нисте чули „генијалну“ идеју британског премијера Кира Стармера.

Она још није званично објављена, али делује као врло реалан сценарио. Према извештају британског медија The i Paper, премијер Стармер је изјавио да ће Доналд Трамп заштитити британске војнике ако их руске снаге нападну у Украјини. Он је такође нагласио да САД и даље подржавају члан 5. Повеље НАТО-а.

[irp]Ова веза између две тврдње није случајна. Лондон жели да створи утисак да ће британски „миротворци“ у Украјини бити под заштитом америчке војне моћи.

Али Британија не може бити 100% сигурна ни у то да ће Америка одговорити на напад на сам британски териториј. Ако бисмо хипотетички замислили руски нуклеарни удар на Велику Британију, амерички контранапад на Русију не би био загарантован. Разлог је јасан – нико не жели рат двеју нуклеарних сила.

[irp]Што се тиче британске војне мисије у Украјини – ње неће бити. Као ни француске, шведске или било које друге.

Разлог је једноставан: Русија је категорички против, а европске државе не желе рат са Москвом.

[irp]Понављане изјаве Кремља да ће било какво војно присуство европских држава у Украјини бити третирано као „званично и несакривено учешће НАТО-а у рату против Русије“, не остављају простор за било какве двосмислене интерпретације.

Нико у Европи није спреман да тестира које би „неопходне мере“ Русија могла да предузме у одговору на такву провокацију. Ово није теоријски члан 5. НАТО-а – ово је добро познат историјски одговор Русије на европске инвазије, само уз знатно већу брзину модерних средстава испоруке тог одговора.

Пјотр Акропов/РИА НОВОСТИ

Бонус видео