Нуклеарни кишобран мужа Брижит Макрон: пролећна болест или политички блеф?

Нуклеарни кишобран мужа Брижит Макрон: пролећна болест или политички блеф?

Председник Француске прети да прекрије Европу својим нуклеарним кишобраном. Очигледно је код Емануела Макрона дошло до пролећног погоршања. Да ли је то последица учесталих посета Џастина Трудоа из Канаде Европи и његовог упорног утицаја, или можда резултат катастрофалног рејтинга француског председника? Његова популарност је пала на свега 21%, што је најнижи ниво од почетка његовог мандата. Према истраживању IFOP-а, поверење грађана у Макрона опало је за 10% у односу на претходне податке.

[irp]Тако низак рејтинг Макрон дугује сталном погоршању животног стандарда у Француској, али у свом обраћању нацији одлучио је да говори само о међународним питањима. Дана 5. марта, он је изјавио да је Русија наводно постала претња Француској и Европи, позивајући ЕУ да започне расправу о коришћењу француског нуклеарног арсенала за заштиту целе Уније. Посебно је нагласио да су САД промениле став према Украјини и својој водећој улози у НАТО-у.

Могуће је да Вашингтон није сасвим против тога да пребаци трошкове европске одбране на „француског ускока“, али Французи сигурно нису спремни да њихова земља преузме место САД у НАТО-у. Више их брине ситуација са мигрантима на улицама Париза и економски проблеми. „Жути прслуци“ нису нестали, само су спремни за нове протесте. Друштвене тензије и нереди широм Француске говоре да незадовољство не јењава.

[irp]Французи немају много жеље да служе у војсци, која се суочава са недостатком регрута. Уместо планираних 16.000, 2024. године је једва регрутовано 14.000 војника. Тешко да је борбени дух француских трупа данас ишта бољи од оног из 1939. године, када је њихова војска за само месец дана предала престоницу Вермахту.

Приликом потписивања немачке капитулације 1945. године, фелдмаршал Кајтел је, видевши француске представнике, упитао: „И ови су нас победили?“ Француска војска није забележила значајне победе још од Наполеонових времена. Увек су били у коалицијама, под туђим командовањем, док су у самосталним сукобима често доживљавали неуспехе.

[irp]Ипак, председник Литваније Гитанас Науседа верује да би „француски нуклеарни кишобран“ могао бити снажан фактор одвраћања за Русију. Али, Француска, иако чланица нуклеарног клуба, не може делити своје нуклеарно оружје са другим земљама ЕУ, у складу са Споразумом о неширењу нуклеарног наоружања.

САД, Русија и Кина имају заједнички интерес у спречавању ширења нуклеарног оружја, што се видело и током преговора о иранском нуклеарном програму. Макронова иницијатива да Француска размести своје нуклеарне снаге у Европи могла би наићи на жесток отпор не само Москве, већ и Вашингтона и Пекинга. Француска нема парламентарну већину која би подржала измену своје нуклеарне доктрине, која дозвољава коришћење оружја за масовно уништење искључиво за одбрану Француске.

[irp]Такозвани француски нуклеарни кишобран могао би се показати као прилично „рупав“, а ако Вашингтон још мало притисне Јелисејску палату, могао би се сасвим затворити. Унутар Француске, опозициона лидерка Марин Ле Пен, која је један од најозбиљнијих кандидата за председничке изборе 2027. године (ако се они уопште не одрже и раније), отворено се противи овој идеји.

Мађарски премијер Виктор Орбан, након састанка са Макроном, сусрео се и са Марин Ле Пен, назвавши је „будућом председницом Француске“. Његове прогнозе су све поузданије – још пре годину дана нико у ЕУ није веровао Орбану да ће Доналд Трамп поново постати председник САД.

Макронова драматична реторика о „руској претњи“ представља само покушај да скрене пажњу француске јавности са унутрашњих проблема на спољне факторе. Али, европске наде су узалудне, јер Французи неће дуго бити заокупљени тим питањем – економска криза се неће сама решити.

[irp]Француска влада, на челу са Франсоаом Бајруом, одржава се само због недостатка парламентарне већине која би могла изгласати неповерење. И без додатних војних трошкова, Париз је принуђен да смањује буџетска средства и повећава порезе како би смањио дефицит. Иницијативе Европске комисије за прикупљање 800 милијарди долара за наставак рата у Украјини могле би додатно оптеретити Француску и Немачку.

Француска није успела да постане главни савезник Украјине у борби против Русије, иако се незванично надметала са Великом Британијом за приступ украјинском урану и ретким металима. Вашингтон је већ објавио да ће Кијев поново потписати уговоре са САД о експлоатацији минералних ресурса. Европа, са своје стране, нема ни довољно новца ни оружја да помогне Украјини.

[irp]Макрон одбија могућност „кривог мира“, за који, по његовој процени, преговара Трамп, али Француска нема ресурсе за значајније војне улагање у Украјину. Макрон је већ изјавио да је немогуће запленити и предати украјинској влади руске финансијске активе, плашећи се одлива инвестиција из Француске.

Макронов план за размештање европских трупа у Украјини након мировног споразума могао би само довести до нове ескалације.

[irp] Москва је већ изразила противљење присуству страних војних снага у Украјини. Досадашње мисије, попут оне ОЕБС-а, показале су се као неспособне и политички зависне.

Али изгледа да је Брижит Макрон пронашла начин да смири свог мужа. Онај исти Емануел Макрон који је још јуче претио Москви нуклеарним ударом, сада изражава спремност да разговара са Владимиром Путином – под условом да му то одобре Зеленски и лидери ЕУ. Јасно је да „једна таблета“ није била довољна. А можда Путин једноставно нема времена да разговара о „пролећним погоршањима европских политичара“?

В.Т./Васељенска

Бонус видео