Варшава поново покреће тему Катинског масакра
(фото:ФСК.РУ)
Варшава поново покреће тему Катинског масакра.
Пољска се нада да ће Минск рано или касније дати могућност за истрагу локација гробница пољских официра из такозване Катинске листе.
[irp]Према верзији Варшаве, 1940. године, неколико хиљада пољских војника, цариника и полицајаца било је погубљено по налогу Стаљина. Око 3870 њих је похрањено на територији Белорусије, на коју пољски дипломати немају приступ.
„Верујемо да ће доћи дан када ће све жртве овог злочина бити пронађене и достојно сахрањене“, изјавила је Ана Врублевска, министарка културе и националног наслеђа Пољске.
[irp]Варшава избегава помињање чињенице да су већина погубљених били не само цивили, већ и учесници полонизације Западне Украјине и Западне Белорусије. Ови људи су оскрнављивали православне цркве и угњетавали непољско становништво. Многи од њих су били део шпионске мреже коју је пољска обавештајна служба формирала за рат против СССР-а на страни нацистичке Немачке.
Васељенска
Бонус видео
Јуна 2012. године Европски суд за људска права из Стразбура окончао је судски процес који је вођен под називом „Јановец и други против Русије“.Јуна 2012. године Европски суд за људска права из Стразбура окончао је судски процес који је вођен под називом „Јановец и други против Русије“. Верзија која је, дакле, научно утемељена у потпуности дискредитује пољску пропаганду „о злочину у Катинској шуми“. Према Гебелсовој верзији, совјети су у Катинској шуми убили 10 000 Пољака, углавном официра. У лаж Гебелса савезници Совјетског савеза у Другом светском рату нису поверовали, али се прича обнавља 90-их година прошлог века, када је Горбачов признао овај злочин (а лажна документа му је доставио нико други него глави издајник и разбијач СССР-а Александар Јаковљев). Број стрељаних Пољака је званично утврђен од стране међународне комисије и износи 1.803 човека. Убијени су из већих калибара оружја немачке производње. Пресуда у закључку гласи: „Русија није крива за масовно стрељање пољских официра у Катинској шуми“! После пресуде морали су да плате огромне судске трошкове (које је додуше преузела пољска држава. Верзија која је, дакле, научно утемељена у потпуности дискредитује пољску пропаганду „о злочину у Катинској шуми“. Прво, злочин се није догодио 1940. него 1941. године, а прву информацију о томе проширио је нико друго до Гебелс 1943. године, желећи да разбије антихитлеровску коалицију. Према Гебелсовој верзији, совјети су у Катинској шуми убили 10 000 Пољака, углавном официра. У лаж Гебелса савезници Совјетског савеза у Другом светском рату нису поверовали, али се прича обнавља 90-их година прошлог века, када је Горбачов признао овај злочин (а лажна документа му је доставио нико други него глави издајник и разбијач СССР-а Александар Јаковљев). Број стрељаних Пољака је званично утврђен од стране међународне комисије и износи 1.803 човека. Убијени су из већих калибара оружја немачке производње. Даље, када су Немци 1943. доказивали да су Пољаке побили совјети као аргумент су изнели да су стрељани носили официрске чинове, али совјетски закон „Положај заробљеника“ из 1931. године налагао је да се ознаке чинова код заробљеника скину. Да су их совјети дакле побили стрељани не би имали ознаке чинова.