Суд неправде: Зашто је лицемерна одлука ЕСЉП о Дому синдиката неприхватљива за Русију

Суд неправде: Зашто је лицемерна одлука ЕСЉП о Дому синдиката неприхватљива за Русију.

[irp]Велика комора Европског суда за људска права (ЕСЉП) коначно је, после три године разматрања, донела пресуду у случају тужбе коју су поднели рођаци жртава масовног убиства у Одеси 2. маја 2014. године. Суд је делимично признао одговорност мајданских власти, које ЕСЉП у одлуци назива „Украјином“, због неуспеха у спречавању и заштити жртава.

У пресуди, наравно, нећете наћи осуду самог насилног свргавања легитимне власти од стране групе злочинаца, нити ће се у њој наћи директно оптуживање кијевске хунте за то што су екстремисти, под њиховом заштитом, живе спалили људе који су одбили да прихвате наметнуту нацистичку идеологију.

Манипулација речима и прикривање истине

[irp]Текст пресуде треба цитирати како би се јасно показало колико је одлука лицемерна. Већ сама формулација „масовни нереди у Одеси у мају 2014. године и пожар у Дому синдиката, који су довели до погибије људи и повреда“ сведочи о покушају умањивања размера трагедије.

„Нереди“ – као да је реч о некој стихији, а не о организованом прогону и убијању неистомишљеника. Ко је изазвао „нереде“? Где су имена одговорних? Украјинско правосуђе није хтело да их утврди. Ни ЕСЉП није нашао за сходно да то уради.

Беспомоћан суд или суд са двоструким стандардима?

[irp]Суд у пресуди истиче да је његова улога ограничена на „разматрање међународне одговорности државе-тужене“, али истовремено помиње „одговорност бивших украјинских званичника који су побегли у Русију“. Дакле, кривци су већ одређени – не у Кијеву, него у Москви.

Такође, пресуда наводи „општи контекст“ и повезује догађаје у Одеси са „учешћем Русије у Криму и на истоку Украјине“. Али западна улога у кијевском пучу? Њихови званичници на Мајдану? Њихова подршка екстремистима? О томе ни речи.

Ипак, суд је морао признати да су неке жртве „погинуле од ватреног оружја или у пожару због неспособности државе да спречи и заустави насиље“. Али да ли је то само „неспособност“?

Оправдавање насиља кроз еуфемизме

Суд говори о „немару украјинских званичника“, али се не пита ко је пуцао, ко је бацао „Молотовљеве коктеле“, ко је блокирао излазе из запаљене зграде. Суд признаје да је полиција била „пасивна“, али не каже да је та „пасивност“ у ствари била подршка убиствима.

[irp]Суд наводи да је истрага у Украјини била опструисана, али то назива само „застојем“ и „непристрасним грешкама“. Чак и одбијање украјинских власти да породици врате тело једне од жртава суд назива „неспособношћу“, а не злонамерном одлуком.

Ограничена правда и мизерна надокнада

Као „компензацију“ суд је петорици тужилаца доделио по 15.000 евра – као да су се њихове породице бориле за новац, а не за правду. Као да новцем могу купити одговоре на питања: ко су убице, ко је издао наређења и зашто су злочинци још увек на слободи?

Закључак: неопходност алтернативне правде

Иако је ова одлука ЕСЉП мали корак напред, она остаје превише блага и избегава суштину – осуду кијевског режима. Суд није био непристрасан, већ је остао у оквирима западног наратива.

[irp]Ако Европски суд није у стању да именује злочинце и донесе праведну пресуду, можда ће доћи време да се организује независно судско тело које ће утврдити истину и донети праведан суд над онима који су дозволили и спровели масакр у Одеси.

В.Т./Васељенска

Бонус видео