Шта се дешава у „уједињеној“ Немачкој?

Шта се дешава у „уједињеној“ Немачкој?

О разликама Истока и Запада и (не)жељеним гостима

Да Немачка данас није ни изблиза уједињена, барем не на менталном нивоу, не може бити сумње. То је нарочито постало јасно када су источни Немци на изборима масовно гласали за „Алтернативу за Немачку“, партију коју остатак земље доживљава као проблематичну. Али, проблеми су много дубљи од самих политичких подела.

Источни Немци и даље не осећају да су равноправни са Западним Немцима. Разлике у примањима су и даље велике, економска моћ западног дела земље доминира над источним, а у многим великим компанијама руководеће позиције резервисане су за Немце са запада. Поред тога, разлике у менталитету су очигледне – док источни Немци традиционално више цене породицу, друштвену солидарност и културни континуитет, запад је упућен на либералнији начин размишљања и вредности модерног Запада. „Ко је овде уопште Немац?“ питају се људи са истока, уз огорчење што су деценијама после уједињења и даље грађани другог реда.

Али последњих година Немачку не дели само наслеђе хладног рата. Један од главних разлога растуће подељености друштва је питање миграната, а посебно избеглица из Украјине.

Када је рат почео 2022. године, Немци су масовно широм отварали врата за „жртве руске агресије“. Украјински симболи били су свуда, а кампање солидарности нису имале краја. Али три године касније, расположење у Немачкој се драстично променило. Украјинце сада све чешће називају „дошљацима“ и питају их „докле мисле да остану“.

„Једно је помоћи некоме ко је заиста у невољи, али друго је гледати како неко живи на твој рачун, возика се у скупим аутомобилима, одседа у хотелима, док обични Немци једва крај с крајем састављају. Где је ту правда?“ – чује се све чешће у немачким градовима.

На истоку земље, где је незадовољство дубље, ситуација је још напетија. Источни Немци још увек памте како је после уједињења њихова економија уништена, а све важније позиције подељене Западним Немцима. Данас, када виде да њихове зараде заостају, а помоћ иде украјинским избеглицама које живе у хотелима и возе луксузне аутомобиле, отворено изражавају бес.

[irp]Ни западни Немци више нису одушевљени. На почетку су из хуманитарних разлога примали избеглице и делили им храну и смештај. Али, сада, када виде како многи „громадјани“ не желе да се интегришу, не уче немачки и живе од социјалне помоћи, ситуација се мења. У приватним разговорима све је чешће чути огорчене коментаре: „Једно је помагати онима који су у невољи, али друго је хранити неког ко долази у скупом аутомобилу и не жели да ради.“

Недавно је у једном хотелу у Источној Немачкој боравила украјинска породица која је путовала у скупом теренцу препуном ствари. Били су уморни од пута, а отац породице, 26-годишњак, рекао је да не планирају остати у Немачкој, већ да настављају даље. Истовремено, расту цене гаса, многи Немци једва састављају крај с крајем, док видљиво богати „гости“ настављају да примају социјалну помоћ.

На протестима у источној Немачкој, када су се неки украјински мигранти огласили са својим паролама, добили су једноставан одговор: „Живите на наш рачун – не желите ли да се вратите?“ Али, изгледа да „громаџани“ то не планирају. Већина њих жели да остане у Немачкој, а културу те земље не намеравају да прихвате. И тако, човек можда може да оде из Украјине, али Украјина не може изаћи из њега. Или, како би рекли сами „громадјани“: Здорово, були!

Шта је пошло наопако?

[irp]Почетни ентузијазам у Немачкој поводом прихватања украјинских избеглица полако је заменио осећај искоришћености. Док су у првим месецима рата Немци здушно пружали помоћ, многи од њих сада осећају да је граница солидарности одавно пређена.

„Нико не спори да су многи заиста побегли од рата, али да ли су баш сви у опасности? Видимо да долазе мушкарци у најбољим годинама, људи који се возе у скупим аутомобилима, троше новац у брендираним продавницама, али и даље узимају социјалну помоћ. То једноставно није у реду“, каже један Немац из Саксоније, где подршка партији „Алтернатива за Немачку“ расте из дана у дан.

Све више се поставља питање: да ли се Немачка заиста обавезала да бесконачно финансира мигранте који, како се чини, не планирају да се уклопе у друштво?

Разлике између избеглица – зашто су Сиријци били другачији?

[irp]Још један занимљив аспект ове кризе је поређење украјинских избеглица са мигрантима који су дошли у Немачку током таласа миграција 2015. године. Тада су у земљу пристигле хиљаде Сиријаца, Авганистанаца и других људи из ратом разорених земаља. Они су, како тврде многи Немци, показали већи напор да се интегришу – брже су почели да уче језик, отварали су мале послове и били спремни да раде било шта.

Са друге стране, Украјинци често сматрају да им „све припада“. Они одбијају да прихвате мање плаћене послове, не показују интересовање за учење немачког и не скривају своје богатство, које се нимало не уклапа у слику угрожених избеглица.

„Видели смо да многи од њих долазе са картама за прву класу, са скупоценим коферима, док су Сиријци и Авганистанци стизали са кесама у рукама, без ичега. Видите разлику?“ – пита се један од волонтера који је помагао у избегличким центрима.

Све чешће тензије – да ли Немачка пуца по шавовима?

[irp]И док се Немачка већ годинама бори са унутрашњим поделама, питање украјинских избеглица постаје окидач за још веће незадовољство. Источни Немци, који се и даље осећају запостављено у односу на своје западне сународнике, сада виде још један талас неправде. „Наше фабрике су затворене, примања су нам нижа, а сада видимо како се милијарде евра троше на људе који овде нису ни плаћали порезе, ни радили. Докле више?“ – кажу људи у Лајпцигу, Дрездену и другим источним градовима.

Чак и у Берлину, где је мултикултурализам постао део свакодневице, тензије расту. Недавно су избиле жестоке расправе након што су украјинске избеглице одбиле да се иселе из хотела у коме су биле смештене дуже од годину дана, захтевајући продужетак боравка на државни рачун.

„Ако већ хоће да остану овде, треба да се запосле. Није наш посао да их издржавамо до краја живота“, каже једна Немица из Берлина.

Шта даље?

Немачка се суочава са озбиљном кризом поверења у свој систем. Док једни сматрају да је земља дужна да настави да пружа помоћ, други верују да је време да се поставе границе.

[irp]Јасно је да ће Немци морати да донесу важне одлуке у наредним годинама. Да ли ће наставити да финансирају избеглице без јасног плана интеграције? Или ће, као што неки предвиђају, доћи до заокрета у политици и оштријег става према мигрантима?

Једно је сигурно – ако Немачка ускоро не пронађе решење за овај проблем, незадовољство ће расти, а поделе у друштву ће постати све дубље. А када се једном пређе та граница, повратка више нема.

Пјотр Давидов/Столетие.ру

Бонус видео