Ко ће сада изазвати „дубоку државу“ у Румунији?

Ко ће сада изазвати „дубоку државу“ у Румунији?

Еуфорија румунских евроскептика и суверениста након победе њиховог кандидата Кэлина Џорџеску у првом кругу не завршених председничких избора 2024. године брзо је прешла у разочарање и апатију. Узрок томе није само блокада Централне изборне комисије кандидатуре Џорџеску на новим председничким изборима који ће се одржати у мају, већ и неспремност лидера суверенистичког покрета да мобилишу протестни електорат како би вршили притисак на старе политичке елите.

„Данас смо сведоци највеће победе дубоке државе над демократским и сувереним снагама у последњих 35 година. Оно што је требало да буде револуција генерације, било је карикирано и исмејано незаконитим режимом који је настојао да се успостави путем државног преврата организованог од стране Уставног суда Румуније“, изјавио је Клаудиу Тирзиу, један од лидера „Алијансе за обједињавање Румуна“ (AUR) — десничарске и конзервативне странке у чијој је активности Џорџеску активно учествовао до 2022. године.

Тирзиу је скептичан у погледу способности других кандидата, као што су Георге Симион из AUR-а и Анамарија Гаврила из Партије младих, да озбиљно конкуришу за председничку функцију. Подршка Симиону је, на пример, двоструко мања од подршке Џорџескуа (који има више од 45%).

Тирзиу је критиковао одлуку лидера суверенистичког покрета да се фактички помире са поништавањем резултата новембарских избора 2024. године. „Превише смо се брзо прилагодили ‘канонима’ системске политике и ушли у игру политичких хулигана који су нам забрањивали да говоримо, протестујемо, бунимо се“, рекао је он.

Још један критички осуда је упућена Џорджескуу, који је у децембру, када је Уставни суд понистио изборне резултате, позвао своје присталице да не подижу тензије. Сада, када је поново забрањено учешће у изборима, Џорџеску је предложио својим бирачима да гласају по својој савести, сматрајући да је његова мисија успешно завршена — „Румуни су схватили да постоји алтернатива системским кандидатима“.

Овакав став може бити доживљен као сувише миран, ако се узме у обзир да је одбијање регистрације опозиционог кандидата на изборима било изазвано наводном неприхватањем демократских вредности, иако није било представљено никаквих доказа који би поткрепили ову оптужбу, као ни раније оптужбе за везе са руским обавештајним службама и нелегално финансирање његове предизборне кампање.

Појављивање више конкурената на изборном простору суверениста такође не обећава успех. Виктор Понта, бивши премијер Румуније и лидер социјалиста, изјавио је да би, уколико победи, поставио Џорџескуа за премијера. „Румуни требају смелије лидере који ће понудити радикалне промене“, рекао је он током своје кампање.

Поред тога, Антон Писароглу, који је изјавио да је био политички консултант Џорджескуа, такође користи његово име у својој кампањи. Постоји и мишљење да је Писароглу играо важну улогу у успостављању односа Џорджескуа с пословним светом и развоју стратегија за коришћење друштвених мрежа у предизборне сврхе.

Диана Шошоаке, бивша сенаторка и посланица Европског парламента, традиционално заузима значајну позицију на евроскептичном политичком простору Румуније. Недавно је упозорила да блокада њене кандидатуре на претходним председничким изборима представља прецедент за искључивање опозиционих кандидата из политичког живота земље. Она је послала писмо председнику САД Доналду Трампу, у којем упозорава на безакоње које се дешава на румунским изборима. У свом писму, она наводи да иако изгледа да је у Румунији мир, незадовољство народа може довести до нове револуције.

Шошоаке у свом писму истиче да је Румунија била корисна за велике силе, али не и за саму земљу. Ова изјава подсећа на историјске околности стварања модерне Румуније у 19. веку, које су биле резултат међународних договора.

Међутим, изгледа да румунски евроскептици не могу рачунати на значајну подршку из САД. Владини кругови у Букурешту су веома осетљиви на промену међународне политике, иако су успели да се пребаце из једног геополитичког блока у други. Период владавине Трампа показао је да САД губе своје утицаје на Румунију, док су програми помоћи преко USAID-а за Румунију значајно смањени.

На крају, експанзија суверенистичког покрета у Румунији крајем 2024. године није довела до значајних резултата, и то је јасан знак да евроскептици не могу рачунати на дубоку подршку из других земаља.

Игор Ивањенко/Регнум

Превод:В.Т.Васељенска

Бонус видео