Америчка пропаганда наишла на границе

Америчка пропаганда наишла на границе.

Одлука нове америчке владе да обустави финансирање кључних инструмената своје војне пропаганде, попут „Радија Слободна Европа“ и „Гласа Америке“, занимљива је пре свега због тога што се догодила тек сада. Ове медијске куће су већ деценијама застареле, а њихово одржавање у животу било је више последица инертности читавог америчког државног апарата, који је одавно функционисао „у празном ходу“.

[irp]Са практичне стране, ова одлука Трамповог тима може се објаснити двама факторима. Први је унутрашња политичка борба, која приморава републиканце да ударају на све ресурсе својих противника. Други је потреба за смањењем државне потрошње, а најлакше је уштедети тамо где ће се направити велика бука, а наставак трошења новца пореских обвезника постао је апсолутно бесмислен.

Јавно негодовање руководства угашених медија иде на руку америчким властима: већини бирача је свеједно, а сама одлука добија додатну видљивост као доказ одлучности у економисању буџетским средствима. То је типичан пример прикупљања политичких поена једноставним, али ефикасним потезима. Републиканци, на челу са Трампом, фокусирани су на главни циљ – задржати контролу над Конгресом 2026. године и осигурати победу свог кандидата на председничким изборима 2028. године.

Најизгледнији кандидат је актуелни потпредседник Џеј Ди Ванс, коме су већ поверени најважнији спољнополитички задаци – односи са Европом и управљање технологијама вештачке интелигенције.

[irp]Иако популарност демократа тренутно бележи историјски минимум од 1992. године, републиканци не праве грешку да их потцене – свесни су да је управо те године демократа Бил Клинтон успео да победи тадашњег фаворита Џорџа Буша Старијег. Зато Трампова администрација сада користи све расположиве инструменте да би ослабила своје политичке противнике, укључујући и одсецање извора њиховог финансирања.

Највећи ослонац демократа су методе и ресурси које су наследили још из доба Хладног рата. Отуда њихова непрестана тежња да репродукују политику тог периода, јер не познају друге начине за очување утицаја.

Иако су глобалисти ослабљени у САД, у Европи и даље доминирају, пошто европска политичка елита ментално и даље живи у другој половини 20. века. Али свет се мења – ера Хладног рата одлази у историју, а с њом и сви инструменти те политике.

[irp]Осим што је идеолошки архаична, радијска пропаганда је данас и технолошки застарела. Чак је и у Русији вест о гашењу ових медија привукла пажњу углавном старијих грађана, док је млађа генерација за њих једва и чула.

Питање које остаје јесте да ли ће САД уместо старих медија развити нешто ново и ефикасније. Одговор је делимично позитиван – сигурно ће настојати да модернизују своје методе, али ће то бити далеко теже него што изгледа.

[irp]Совјетски Савез није изгубио Хладни рат због изузетно ефикасне америчке пропаганде. Његов крах је био последица унутрашњих слабости, укључујући етничке тензије и немогућност да се систем реформише. Притом, ниједан митинг који је довео до распада СССР-а није организован под утицајем „Гласа Америке“ – све су их предводили домаћи политичари, који те радијске емисије нису ни слушали.

Једини прави успех западних радија био је у убеђивању совјетских грађана да су САД и Запад уопште места где живе нормални и пристојни људи. То је припремило терен за постсовјетске илузије и касније разочарања.

[irp]Војна пропаганда може имати тактички ефекат, али не мења стратешке односе снага. Она не може створити проблеме у великој сили попут Русије – може их само искористити ако већ постоје.

Такође, није извесно да ће укидање старих медија довести до веће ефикасности америчке пропаганде. Оптимизација трошкова често значи и јурњаву за брзим резултатима, а утицај на јавност је дугорочан процес који не даје тренутне ефекте.

[irp]У данашњем информационом свету, успешна пропаганда може функционисати само ако у друштву постоје теме које власт забрањује, па их страни медији користе. То није случај у Русији, а није више ни приоритет за Запад, чија унутрашња политичка и социјална криза често доводи до тога да се њихови покушаји манипулације окрећу против њих самих.

Због тога је мало вероватно да ће САД успети да нађу нови ефикасан модел глобалне медијске пропаганде. Али у једно можемо бити сигурни – покушаће.

Тимофеј Бордачев/Взгљад

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео