КАД СЕ ЛОПОВИ ПРАВЕ ЛУДИ: Славица Ђукић Дејановић жмури док се краду стотине хиљада долара! ОТКРИВАМО ДЕТАЉЕ!
ФОТО: BETAPHOTO/ MILOŠ MIŠKOV
Док се грађанима намећу „штедње“ и мере „одговорног пословања“, поједини државни функционери и њихови сарадници очигледно не маре за закон. Скандалозне информације које излазе на видело показују како су појединци из канцеларије UNDP у Београду присвојили чак 140.000 долара туђег новца, а све то уз бенигно ћутање министарке у оставци, Славице Ђукић Дејановић.
Министарка, позната као вечно одана СПС-у, очигледно сматра да је њена улога да жмури на овакве ствари. Док су појединци из развојног програма Уједињених нација без основа себи присвајали новац намењен обнови Факултета ликовних уметности у Београду, министарка се правила невешта.
Велика пљачка или само “грешка у систему”?
Како пише „Српски телеграф“, новац који је требало да буде враћен држави и преусмерен у финансирање архитектонског студија „Bureau Cube Partners DOO“, једноставно је нестао. Сада је питање – ко је све знао за ову муљачину и ко је све учествовао у прикривању истине?
Очигледно је да се у СПС-у и даље играју старих комунистичких игара – све док неко не удари песницом о сто, прати се правило „ћути, заташкај, не дирај своје“.
Министарство просвете и сама Ђукић Дејановић већ су добили неколико званичних упита од новинара, али су остали глуви и неми. Изгледа да је у овој држави боље правити се луд него признати одговорност.
СПС – страначка фотеља преча од морала
Ово није први пут да високи функционери Социјалистичке партије Србије (СПС) заташкавају скандале. Сетимо се само афера у ЕПС-у, јавним предузећима, корупционашких послова у инфраструктури… Где год се копа, негде исплива партијски утицај СПС-а и њихове мреже интереса.
Очигледно је да докле год СПС има утицај у власти, овакве „игранке“ са народним новцем неће престати. Њихова партијска машина је већ деценијама навикла на једно – кад дођу на позиције, они не раде за грађане, већ за себе.
А сада, кад су ухваћени на делу, покушавају да ућуткају све који би могли да поставе право питање: ко је покрао 140.000 долара и по чијем налогу је све заташкано?
Једно је сигурно – ако се овакви случајеви наставе да пролазе некажњено, порука ће бити јасна: грађани нека плаћају порез, док ће партијски моћници и даље пунити своје џепове.
