Црна Гора жели правду за страдале у „Лори”

ФОТО Политика
У сплитском логору убијено 14 припадника бивше ЈНА из никшићко-шавничке групе који су заробљени на херцеговачком ратишту 1992. године
Ако постоје сведочанства о логору „Лора” не можемо говорити да тај затвор није постојао, нити занемарити сведочења о црногорским држављанима који су тамо заробљени и убијени, саопштено је из кабинета црногорског премијера Милојка Спајића. Повод за његово реаговање је изјава шефа дипломатије Хрватске Гордана Грлић Радмана да „не постоји и никад није постојао никакав логор ’Лора’”, да то није отворено питање између Загреба и Подгорице, већ „наратив који циља на изједначавање агресора и жртве”, као и да је „све око догађања у затвору у ’Лори’ процесуирано и пресуђено”.
Из кабинета премијера наведено је да су добросуседски односи међу приоритетима извршне власти, „како због просперитета региона, тако и због усвајања темељних вредности Европске уније, зато је изузетно важно до краја истражити ратне злочине, на шта нас, у коначном, обавезује и владавина права”.
Подгоричке „Вијести” цитирају став Спајићевог кабинета: „Црна Гора жели правду за све жртве и спремна је до краја истрајати на процесуирању злочина и обештећењу жртава, у складу с међународним правом”.
Из Спајићевог кабинета подсећају да ратни злочини не застаревају, односно да „због своје специфичности надилазе време у којем судионици говоре о њима”.
„Јасно је да, ако постоје сведочанства о ’Лори’, не можемо говорити да тај затвор није постојао, нити занемарити сведочења о црногорским држављанима који су тамо заробљени и убијени, а ти случајеви никад нису процесуирани. Црна Гора очекује да надлежне институције у међусобној сарадњи реше и ова питања. С тим у вези, охрабрујемо хрватско и наше државно тужилаштво на још ближу сарадњу како би сви починиоци кривичних дела били процесуирани, а правда за све била задовољена”, поручено је из Спајићевог кабинета.
Према подацима црногорског Удружења учесника ратова, од 1990. године у „Лори” је убијено 14 припадника бивше ЈНА из тзв. никшићко-шавничке групе, који су заробљени на херцеговачком ратишту 1992. године. Жупанијско државно тужилаштво у Сплиту покренуло је крајем 2011. истрагу о убиству групе заробљеника, припадника поменуте групе, али тај случај још није добио епилог на суду. Црногорско државно тужилаштво је пре више од деценије уступило Хрватској обимну документацију у вези с тим случајем.
Без обзира на све ово, Грлић Радман тврди да је „све око догађања у затвору у ’Лори’ процесуирано и пресуђено, те да је у домену правосудног поступања, што нити је могуће, нити потребно коментарисати”. Тако не мисле само породице страдалих из Црне Горе и невладине организације, укључујући и неке из Хрватске.
НВО две државе су реаговале на изјаву Грлић Радмана, називајући је нетачном. Оне су истакле да је тачно да је правоснажним пресудама утврђено како су „припадници 72. бојне војне полиције Хрватске војске цивиле и ратне заробљенике доведене без икаквог правног основа понижавали, психички и физички злостављали, мучили и телесно кажњавали, све до смрти неких од њих, али да нису истражени ни пресуђени сви злочини почињени у ’Лори’”.
Ове организације су поручиле: „Упозоравамо на закаснели поступак процесуирања страдања црногорских ратних заробљеника, упркос постојању сведочења о томе да су се злочини над њима догодили. Жалимо што Грлић Радман, уместо да охрабри наставак процесуирања злочина, својим изјавом покушава да утиче на рад надлежних институција.”
