БРАНКО РУЖИЋ НАПУСТО СЕДНИЦУ ПРЕ ГЛАСАЊА О КОАЛИЦИЈИ СА НАПРЕДЊАЦИМА: „У СПС-у свакако и искључиво видим себе“

Бранко Ружић остаје у СПС-у, али иде против партије: Подршка СНС-у слаби, ставови нејасни

Иако је на јучерашњој седници Председништва СПС-а изражена једногласна подршка Ивици Дачићу и наставку сарадње са Српском напредном странком, изјава Бранка Ружића бацила је сенку на унутарпартијску кохезију. Он је изјавио да „исключиво себе види у СПС-у“, наглашавајући лојалност странци у којој је већ три деценије, али је истовремено показао дистанцу према званичном курсу који подржава сарадњу са СНС-ом.

Ружић је напустио седницу након сат времена због, како каже, „раније преузетих обавеза“, а да притом није учествовао у расправи око кључног питања — начина и облика учешћа СПС-а у новој извршној власти. Тврди да се није гласало ни о чему осим о дневном реду, али остаје нејасно зашто није искористио прилику да недвосмислено подржи званичну политику своје партије.

Уколико се, како сам каже, залаже за „чист образ и част“, поставља се питање: због чега не стоји отворено иза званичне коалиционе политике своје партије и Ивице Дачића? Да ли је реч о личним амбицијама или припреми за позиционирање у случају новог политичког прекомпоновања?

СПС је, бар по саопштењу, јединствено подржао наставак сарадње са напредњацима и истакао да ће у том правцу учествовати у разговорима о формирању нове Владе. Такође је поручено да ће Статутарна комисија санкционисати свако одступање од званичне политике, што би могло да буде сигнал и Ружићу.

Као неко ко подржава СНС, али не затвара очи пред реалношћу, морам рећи: овакво понашање само штети идеји стабилности и јединства на којој инсистира и председник Вучић. Коалициони партнери морају бити поуздани и доследни. Док год неке личности из СПС-а играју на више страна и шаљу мешовите поруке, та поузданост је под знаком питања.

Ако СПС жели да буде део нове Владе, мора да реши овакве унутрашње дилеме. А Ружић, ако већ тврди да остаје у странци, нека коначно одлучи — да ли игра за свој тим или само за себе. И док он бира речник са „частима“ и „брукама“, стварност је једноставна: у политици, дела говоре више од изјава.

У реду је бити самосталан у размишљању, али коалиција не опстаје на полу-порукама и личним аранжманима.