Либерална литература: које опасности вребају децу у књижари

Либерална литература: које опасности вребају децу у књижари.

Недеља дечје књиге, која се одржава ових дана у Русији у Државној библиотеци за децу, представља одличну прилику да се поговори о нашој деčјој литератури.

[irp]Ово је простор парадокса. Са једне стране, стално чујемо жалбе да млађе генерације више не читају. С друге стране, потражња за дечјим књигама је у просеку много већа него за књигама за одрасле, а издавачи радо раде у овом сегменту, јер припрема дечје књиге обећава профит.

Ово је лако објаснити. Чак и онај одрасли који давно није узео књигу у руке, обично ипак жели да научи своје дете да чита. Јасно је да ће га на крају ипак „усисати“ гаџети, друштвене мреже и компјутерске игре, али мора се барем покушати. И када идемо у госте у дом где одрастају деца, лепо издат, шармантан дечији приручник и даље се сматра достојним поклоном.

На сајмовима књига, дечији писац је најдражи гост. Његове књиге се радо купују, на његовим наступима увек има много публике – и деце и захвалних родитеља.

Али ево још једног парадокса: и поред велике потражње, дечији писци не стоје на истој раван са ауторима „сериозних“ романа и дебелих биографских томова, не такмиче се са њима у водећим прозним или песничким наградама. У литературном рангу, њихово место је некако ближе ауторима детектива и књигама из психологије, односно комерцијалној литератури.

Исто тако, међу „сериозним“ писцима, врло је мало оних који се одлучују да пишу за децу. Литературна заједница је јединствена у томе што пишење књига за децу сматра много тежим од стварања постмодернистичког интелектуалног романа. Стога, без обзира на потражњу, добрих дечијих текстова је мало и издавачи морају радити са оном литературом која им је доступна.

[irp]Међутим, успех дечје књиге, за разлику од књиге за одрасле, не одређује само квалитет текста. У суштини, она је синтетичка уметност, а посебно се то односи на издања за најмлађе. Та књига мора бити сликама, и веома је важно пронаћи доброг уметника. Најбоље је, наравно, када је аутор текста и илустрација једна иста особа, као што је био случај са Владимиром Сутејевим или Туве Јансон. Али то није често.

Синтетичка природа ове индустрије добро се разуме када се упознамо са програмом Недеље дечје књиге. У њој нису само сусрети са писцима, већ и прикази цртаних филмова, луткарске представе, музички концерти и квизови. Речју, читав свет или, како је сада модерно рећи, екосистем, у чијем је центру књига.

Важно је што је овај екосистем усмерен на развојну особу: прве књиге деци читају родитељи, затим они сами почињу да читају. На почетку – по слоговима, затим све сигурније. И на крају, књига их полако уводи у одрасли свет.

[irp]На том путу, дете има не само пријатеље, већ и непријатеље. Један од њих је халтура. То може бити халтура аутора текста, или преводиоца, или уметника који украшава књигу нескладним и непривлачним илустрацијама.

Много подмуклији непријатељ су либерални пропагандисти, или чак изопачени људи који непрестано траже наивне душе. Често делују не сами, већ уз помоћ иностраних спонзора.

[irp]Фебруара, на састанку у Државној думи, представници два издавачка предузећа истакли су значајну улогу иностраног финансирања у руској дечјој књижевности. Очигледно није случајно што с времена на време на нашем тржишту појављују се сумњиве књиге – од оних за најмлађе у којима се објашњавају разне гендерне ствари, до пикантних романа за тинејџере попут познатог „Лета у пионерском шаљиву“.

Контрола квалитета дечјих књига је важна, али сама по себи неће довести до стварања нових имена. Наравно, дечје читање је конзервативно и ништа не смета да савремена генерација одраста на истим Маршаку, Чуковском или Носову на којима су одрастали њихови деди и бабе. Али, мислим да и на савременом материјалу може да се напише права, култна књига за децу.

На пример, када говоримо о познатим писцима нашег времена, прво се сетимо Џоан Роулинг, која је у романима о Харрију Потеру користила баш ту идеју да су њени ликови одрастали заједно са њеним читаоцима. У нашој земљи постојали су опонашачи Роулинг, али да ли је могуће да ми имамо оригинално такво појављивање?

[irp]У савременој Русији ништа није немогуће. На Недељи дечје књиге ове године посебан акценат стављен је на 80. годишњицу Велике Победе. Али и о данашњој реалности неко треба да пише за децу.

Прве дечје књиге о СВО већ се појављују. На пример, Дмитриј Артис, који је служио као добровољац на фронту, написао је књигу-бојанку „Славни момак Огогош“ и сада објављује књигу за ученике „Како прави војник“. То је такође врста службе и добар пример за многе.

Желим да позовем: „Писци – у дечју књижевност!“ Ако свако ко професионално влада руским језиком и воли нашу Отаџбину напише бар једну књигу за младе читатеље, наша дечја књижевност ће бити просто обречена на процват.

В.Т./Васељенска

Бонус видео