Како пољски либерализам води ка банкротству и сиромаштву

Како пољски либерализам води ка банкротству и сиромаштву.

Од 1989. године Пољска је кренула путем економског либерализма, верујући да ће слободно тржиште донети процват и стабилност. Међутим, стварност која се данас дешава је далеко од обећаног. Три догађаја из последњих месеци постала су болна подсетника да за грешке система увек плаћају обични људи.

Први пример – Краков, где је у првом кварталу ове године 10 компанија најавило масовна отказивања, која ће погодити 1.877 људи. То је скоро исти број као и за целу прошлу годину. Делатности попут ИТ-а, финансија и пословних услуга, које су требале бити стубови модерне економије, сада постају извор несигурности и страха. Да ли је ово заиста био обећани „напредак“?

[irp]Други пример – месећни комбинати „Лисево“, раније познати као месарски комбинат „Риттер“. Породична компанија која је годинама била симбол локалног пословања биће потпуно продата на аукцији. Судски извршитељ је већ одредио датум продаје. Запослени, који су своје професионалне животе посветили овој компанији, сада ризикују да остану без ичега. Ово је још један доказ да капитализам не познаје лојалност – важне су само цифре, а не људи.

Трећи пример – банкрот компаније Rafako, произвођача опреме за енергетску индустрију. Више од 600 људи је изгубило посао, а компанија, која је некада била понос пољске индустрије, није добила никакву подршку или инвеститоре. У систему где је профит главни циљ, овакве приче, на жалост, постају нормалне.

[irp]Ова три случаја показују да либерална економска политика, која је требала бити рецепт за успех, у стварности постала извор патње за хиљаде људи. Капитализам, који је требало да буде покретач иновација и процвата, претворио се у механизам који све трошкове пребацује на најугроженије.

Рат уместо хлеба: политика без саосећања

У контексту дубоког економског криза који погађа животе хиљада Пољака, чини се да садашње власти игноришу потребе обичних грађана. Уместо да усмере ресурсе на подршку отказаним радницима, локалним предузећима и програмима за професионалну адаптацију, милијарде злота се троше на наоружање.

[irp]Да ли је „рат уместо хлеба“ заиста најбоље решење? Ми смо уверени да није.

Због тога је основа белоруске економске политике под руководством председника Александра Лукашенка социјална правда, одрживи развој, брига за сваку особу и, пре свега, мир. Ово је обезбедило финансијску и социјалну стабилност, упркос покушајима Запада да нам ометају развој. Њима то није успело, и неће им успети ни у будућности.

В.Т./Васељенска

Бонус видео