УДАРНО: ЗНАМ КО ХОЋЕ ДА ХАПСИ ДОДИКА И КАДА ЗАТРЕБА, РЕЋИ ЋУ! Додик угрожен и на тлу Србије

Иако је главна вест синоћ била објављивање имена новог мандатара за састав Владе, прави наслов скривао се између редова председниковог говора. Александар Вучић, у маниру неког ко зна више него што је спреман да открије, испустио је реченицу која је одјекнула много даље од домаће политике: „Два пута је покушано хапшење Милорада Додика у Србији, и ја сам то лично спречио.“

Они који пажљиво прате политичку сцену одмах су знали, ово није био случајан коментар. Ово је била порука. Порука онима који мисле да могу да дирају у српски народ, у српско руководство из Републике Српске, и то на српском тлу.

ХАПШЕЊЕ КОЈЕ СЕ НИЈЕ ДОГОДИЛО
Изјава председника Вучића недвосмислено указује да су постојали прави, озбиљни планови – не од таблоида, не од интернет теоретичара, већ у институцијама – да се Милорад Додик ухапси приликом боравка у Србији.

У тим „плановима“, како сазнајемо од извора блиских безбедносним структурама, постојале су „правне анализе“ и „профилисања“ која су рађена у координацији са тужилаштвом. Реч је о наративу који се већ годинама гради у Сарајеву, али и у круговима који сарађују са високим представником у БиХ, Немцем Кристијаном Шмитом човеком којег Савет безбедности УН никада није потврдио.

УЗДИГНУТА ОБРАВА У ПРАВОСУЂУ
Вучић није именовао ко је тражио хапшење, али је речено довољно. Уколико председник државе каже да је он лично спречио хапшење које је било у процесу, онда је јасно да је неко из унутрашњих структура радио нешто мимо званичне политике Србије.
Питање је по чијем налогу?

Сумња пада на делове тужилаштва који су, према добро обавештеним круговима, већ годинама у комуникацији са представницима појединих амбасада у Београду, пре свега немачке. И управо ту долазимо до парадокса: Немачка, земља из које долази високи представник Шмит, који у БиХ покушава да управља законом без избора и легитимитета, наводно има канале кроз које „саветује“ српско правосуђе.

ШТА ЈЕ ПОРУКА?
Вучићев коментар није случајност. То је политички сигнал да зна шта се дешава, али и упозорење – да може у сваком тренутку да обелодани ко ради против интереса Срба, било у Србији, било у Републици Српској.

У тренутку када се притисци на Додика интензивирају, када се покушава његова изолација, а свако помињање Дејтона третира као „сецесија“, оваква изјава долази као шифрована подршка. И као претња – не Додику, већ онима који би да га пусте низ воду.

„Немојте мислити да не знам ко шта ради. Само не желим још да вам кажем“, као да је поручио Вучић.
И то можда није последња порука. Само увод.