(ВИДЕО) Бивши румунски премијер открио да је 2014. године поплавио румунска села да би спасао Београд
Foto: Screenshot(Youtube/Observator News)
Бивши премијер Румуније Виктор Понта на мети је оштрих критика због признања да је 2014. године наредио отварање бране на Ђердапу да би спречио поплаву у Београду, жртвујући при томе неколико румунских села.
Виктор Понта, који је сада и независни кандидат на председничким изборима, гостовао је у подкасту румунског дневног листа Евениментул Зилеи.
Он је признање о томе да је 2014. године наредио отварање бране на Ђердапу да би спречио поплаву у Београду, жртвујући при томе неколико румунских села покушао да ублажи изјавом „да нико од румунских грађана није био озбиљно угрожен и да су сви погођени добили одштету“.
Понта је такође навео да му је, као признање за тај чин, Србија доделила држављанство.
„Спасили смо стотине, можда хиљаде живота код народа који нас воли“, написао је касније Понта на свом налогу на Фејсбуку.
Оштре реакције: оптужбе за „велеиздају“
Након Понтиних тврдњи, актуелни румунски премијер Марсел Чолаку позвао га је да одустане од председничке кандидатуре, оценивши у објави на свом Фејсбук налогу да „поплављивање румунских села да би се заштитио страни град“ представља чин неспојив са суверенизмом.
Понта му је убрзо одговорио новом објавом на Фејсбуку, поручивши да би Чолаку требало одмах да поднесе оставку, „иначе ћу га сменити чим постанем председник“.
Отворено остаје питање да ли је Понта, како сада тврди, самостално донео одлуку о отварању бране, или је једноставно применио унапред прописане међународне протоколе.
медији
Треба им се за ово одужити или на пристојан начин захвалити. Ово је велика ствар и не би требала завршити под тепихом.
Јесте. Покретање теме је отварање пандорине кутије, остаће у историји да су Румуни спасили Београд. И биће места за злоупотребу њиховог геста. „Нато спасао Београд“.
Ствар је државничке мудрости у таквој ситуацији остати частан и не увући се у бескрајне компромисе. Али неко братимљење, нека трговинска размена са тим деловима Румуније, размена студената, спортске и културне манифестације – биле би леп облик дружења и неговања успомена. А и кад њима затреба… ту су комшије.
Кад критикујем систем, ево нпр ово је супер пример – критикујем то светско, али ево сад на Српске оквире сведено „удбашко исподстолашење“. Ћути сад-средили смо то овако. Добио човек држављанство. Можда је и неки еврић пао у џепић. Тако сређују и светски лидери и институције. Није то наш специјалитет.
Срби јесу тај народ, да памтимо и зло, и добро. Покажимо се сада да познајемо и признајемо и учињено добро. То чини разлику.