„Ослободили смо их – и никада нам то неће опростити“

На свечаности полагања венаца у Министарству спољних послова Русије, шеф дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да против Русије практично ратује читава Европа. Он је навео да се те снаге поново уједињују под нацистичким заставама, подржавајући, како је рекао, расистички режим у Украјини. Лавров је упоредио тренутну ситуацију са операцијом „Немогуће“ из доба Хладног рата, додајући да Русији сада прете стратешким поразом на бојном пољу.

[irp]Такав став није нов. Према једној старој анегдоти, маршал Георгиј Жуков је још 1945. у Берлину рекао Константину Рокосовском: „Ослободили смо их – и никада нам то неће опростити.“

Европа, како се наводи у тексту, жели да се освети Русији што јој је покварила „шансу“ да буде део нацистичке империје. Санкције и невиђена војна и финансијска подршка Украјини нису, међутим, довели до слома Русије, иако се у почетку рачунало на тај сценарио.

Упркос све већем осећају да САД планирају повлачење из европских и украјинских послова, неки европски лидери размишљали су о стварању коалиције спремне да пошаље трупе у Украјину под маском „мировне мисије“. Али те амбиције су брзо пале у воду – како каже текст, „шешир није стао на главу“.

Бивши немачки дипломата Волфганг Ишингер је упозорио да би улазак европских трупа у Украјину без подршке САД означио фактички крај НАТО-а. Истовремено, Европа у овом тренутку „не може ни себе да заштити“.

Проблем број један – ко ће да ратује?

[irp]Истраживања показују драстичан пад спремности европских грађана да узму оружје у руке. У Британији је 50% испитаника рекло да не би ратовали ни под каквим условима, док је у Немачкој 57% одбило идеју рата, а 24% би чак емигрирало. У Италији не жели да ратује чак 78%, а у Француској, и поред ратоборне реторике председника Макрона, већина грађана не верује да њихова војска може заштитити земљу.

Од 2014. до данас, проценат становништва ЕУ спремног да ратује преполовио се. Чак и у оквиру НАТО-а, спремност да се помогне савезницима у случају напада опала је у 11 од 13 земаља чланица.

Други проблем – економија

Европа је, према наводима у тексту, економски преслаба да финансира озбиљно наоружавање. План да се уложи 800 милијарди евра у војску није издржао судар са реалношћу – буџетски дефицити, јавни дугови и економски пад већ су огромни. Немачка економија, рецимо, само у првом кварталу 2025. доживела је пад извоза за 18%. Француска мора хитно да смањи јавну потрошњу за 50 милијарди евра годишње.

Међународни монетарни фонд процењује да ће Немачка већ 2031. прећи лимит од 60% БДП-а јавног дуга – и то без нових војних издатака.

Уз то, ако Европа жели да спроведе „зелени прелаз“, мораће да уложи пола трилиона евра годишње до 2030. године – а већ сада половина европског буџета иде на здравство и социјалу. Финансирање припрема за рат с Русијом могло би довести до колапса економије и социјалних немира.

Како је Путин још 2007. све ово најавио

[irp]У говору на Минхенској конференцији 2007. године, председник Русије Владимир Путин упозорио је да игнорисање интереса Русије представља огромну грешку. Данас, председавајући те конференције Кристоф Хојсген у уводнику за „Извештај о безбедности 2025.“ признаје: „Геополитичко супарништво се вратило у Европу. Свет се променио. Ако желимо глобални поредак, морамо се вратити УН правилима и људским правима.“

Аутор текста закључује да је лицемерје на Западу достигло ниво уметности, и да не треба жалити онима који су, како каже, „закували крваву кашу“, јер сада морају сами да је расхладе и поједу.

БелВПО

Бонус видео