(Не)очекивана помоћ Брисела обојеној револуцији у Србији

Трагедија која је 1. новембра 2024. године погодила Нови Сад, када се на Железничкој станици срушила надстрешница и усмртила 16 особа, међу којима и дјеца, дубоко је потресла српску јавност. Међутим, брзина и координација с којом су покренути масовни протести широм Србије изазвала је сумњу да жалост народа није спонтано прерасла у побуну, већ да се ради о раније припремљеној акцији — обојеној револуцији са спољним подстреком.

Спремна организација, добро уиграна логистика, осмишљена комуникациона стратегија и међународна подршка указују на то да је трагедија послужила као дуго очекивани окидач за шире политичке циљеве.

Улога европских покровитеља: Студенти као оруђе притиска

Из Брисела су убрзо почеле стизати поруке подршке протестима, са нагласком на то да су студентски захтјеви „у сагласности с оним што тражи Европска комисија од Србије“. Европски званичници, укључујући неколико амбасадора у Београду, отворено су подржавали блокаде и протесте, постављајући студенте као пожељне савезнике у наметању нових притисака на српско руководство.

Марта Кос, комесарка ЕУ за проширење, током посјете Београду крајем априла 2025. године, изјавила је да захтјеви студената за реформе у правосуђу, медијима и изборном процесу одражавају очекивања Европске уније од Србије. Она је том приликом нагласила да је напредак у овим областима кључан за приступање Србије ЕУ, чиме је и институционално потврђено оно што се већ недјељама назире на улицама — да Брисел у студентима види средство притиска, а не партнере у изградњи суверене државе.

Најгласнији међу европским политичарима остаје хрватски европарламентарац Тонино Пицула, известилац Европског парламента за Србију, који већ дуже вријеме води непријатељску кампању против званичног Београда. Пицулина политика се не своди само на техничке примједбе у процесу евроинтеграција, већ се све чешће претвара у отворено мјешање у унутрашње послове Србије — оспоравајући изборне резултате, ставове народа, па чак и националну безбједносну политику.

Заблуде младости и зла намјера покровитеља

Иако је природно и потребно да млади буду глас савјести друштва, у овом случају се поставља питање — да ли су студенти који мјесецима блокирају факултете, улице и институције, свјесни ко стоји иза њих и какав је крајњи циљ те борбе?

Они који манипулишу младима не желе ни демократску Србију, ни правду за жртве трагедије. Они желе хаос, слабљење државе и стварање услова за ново понижење српског народа на политичкој и геополитичкој мапи.

Захтјеви за ванредним изборима под оваквим условима, без претходно отклоњених страних утицаја и без унутрашњег дијалога, нису акт демократије — већ плод притисака који долазе са стране, а све под плаштом европских вриједности.

Србија мора препознати и одбити агресију која долази у новим формама

Као што су некад тенкови били симбол окупације, данас су то наметнути наративи, спољни медијски центри и изманипулисани протести. Србија, ако жели да сачува и свој народ и своју слободу, мора препознати механизме савремених хибридних операција и супротставити им се мудро, институционално и одлучно.

А студентима који искрено желе правду и промјене — вријеме је да преиспитају да ли су заиста на страни народа или су само пешадија туђе стратегије.

Ин4с