Хрватска историја као бајка: Откривен споменик непостојећег краља

Да је хрватска историја бајка и Дизниленд, то сви овде знамо. Али изгледа да су коначно ту чињеницу почели да схватају и сами Хрвати.

Ово на слици није Дизниленд и није нека кич представа од пластике која показује неког популарног лика из Дизнијевих бајки попут Пепљуге, Аладина, Лепотице и звери итд.

Ради се о откривању споменика полуфантастичном првом краљу Хрвата Томиславу Трпимировићу, који је откривен прошлог викенда у БИограду на Мору, поводом прославе, ни мање ни више, него „1100 година Хрватског краљевства“.

Опет, не ради се о бајци и Дизнеленду, већ Хрвати заиста у то верују и чак подижу дизнијевске споменике-пластиканере својим полуфантастичним тзв. краљевима на местима у којима је пре геноцида живео велики број Срба.

Ко је био Томислав Трпимировић?

Томислав је био легендарни кнез средњовековне Хрватске (910—928), за кога се верује да је оснивач и први краљ Краљевине Хрватске.

Од њега су Хрвати направили мит да је Томислав заправо био најмоћнији хрватски владар.

Међутим, све у вези тог њиховог краља је под великим научним знаком питања јер постоји изузетно мали број података из примарних историјских извора који га уопште помињу.

Све што знамо о њему је заправо измишљотина и романтичарско маштарење хрватских историографа почев од краја 19. века до данас.

Томислава тек узгред помиње један од, може се рећи, озбиљнијих извора (који је такође недовољно проучен). То је овај извор:

— У интитулацији папе Јована X намењеног далматинском свештенству, самом Томиславу и српском владару Захумља Михајлу Вишевићу, помиње се као „Тамислао“ (лат. Tamislao). Реченица гласи „…док је у покрајини Хрвата и у крајевима Далмације био конзул краљ Томислав.“ (лат. …consulatu peragente in provincia Chroatorum et Dalmatiarum finibus Tamislao rege.)

— У писму истога папе такође се наводи „… Томислав, хрватски краљ…“ (лат. …Tamislao, rege Chroatorum…)

Остали извори у којима се он помиње су или писани вековима касније, попут Томе Архиђакона из Сплита, који пише скоро 3 века касније, или су потпуно непоуздани, фантастични, фалсификовани и касније уметнути.

— У 13. поглављу дела Историја Салонитанске цркве (лат. Historia Salonitana) Томе Архиђакона пише: „Иван је био надбискуп године Господње деветсто четрнаесте, у доба кнеза Томислава.“

— У једном од издања крајње непоузданог и фалсификованог „Летописа Попа Дукљанина“ („Regnum Sclavorum“) пише: „За време владавине Томислава угарски краљ по имену Атила покренуо је војску да га нападне. Али краљ Томислав је био храбар младић и снажан ратник и са њим је водио многе битке и увек га је побеђивао и нагонио у бег“.

И то је све што можемо наћи о том „најмоћнијем“ хрватском краљу Томиславу.

Оно што је занимљиво, најважнији европски извор, који је писан у време у кад би управо требало да влада Томислав, га уопште не помиње. То је у обавештајни спис ромејског цара Константина VII Порфирогенита „О управљању државом“ („De administrando imperio“ или прави наслов „Πρὸς τὸν ἴδιον υἱὸν Ρωμανόν“) који доноси податке о Хрватима али нигде Томислава не помиње.

Томислав, и ниједан други тзв. хрватски краљ, нема ниједну изграђену грађевину, цркву или манастир, натпис на тврђави или свој ковани новац и не постоји нигде никакав траг о њему осим у пар веома спорних и фалсификовиних писаних извора.

Међутим, то не смета Хрватима да од таквих бајки граде своје митове и историју и да чак своје градове називају њима, попут Томиславграда (некадашњег Дувна) у Херцеговини Светог Саве.

Историја Срба