Хрватска блокира пут Црне Горе ка ЕУ: Жртве ,,Лоре“ заборављене, уцене у првом плану

Напредак Црне Горе на путу ка чланству у Европској унији све је очигледније талац политичких уцјена Загреба. Хрватски премијер Андреј Пленковић поручио је у Тирани да ће даљи ток преговора Црне Горе зависити од рјешавања отворених питања између двије државе, међу којима доминира питање хрватских ратних заробљеника. О црногорским жртвама – ни ријечи.

Пленковић је нагласио да су „отворена питања“ међу главним условима за затварање кључног поглавља 31 – које се односи на вањску, безбједоносну и одбрамбену политику. Иако формално негира блокаду, хрватски политички врх очигледно користи билатералне односе као средство притиска.

Док Хрватска тражи одштету за сопствене грађане, прећуткује се чињеница да злочини у логору „Лора“, у којем су током деведесетих година брутално мучени и убијани цивили, до данас нијесу добили адекватну правну и политичку правду. Већина одговорних је или симболично кажњена или ослобођена, а жртве „Лоре“ остају заборављене у дипломатским преговорима.

Упркос тврдњама министра вањских послова Гордана Грлића Радмана да Хрватска „не условљава“ европски пут Црне Горе, поруке које долазе из Загреба и потези који их прате указују на супротно. У децембру прошле године Црна Гора је, упркос испуњеним техничким критеријумима, успјела да затвори само три преговарачка поглавља – јер је управо Хрватска ускратила сагласност за затварање четвртог.

У свему томе, поставља се питање – да ли ЕУ и даље инсистира на принципима правде, помирења и једнаког третмана жртава, или је политика двоструких аршина постала правило у процесу проширења?

Црна Гора, као кандидат који је одмакао у преговорима, сада се суочава са уцјенама који долазе од сусједа који европски пут користи за остварење властите политичке добити. ЕУ то толерише, па тим шаље опасну поруку цијелом региону – да напредак не зависи од реформи, већ од спремности на политичке уступке.

ИН4С

Бонус видео