Напетост на Балтику све више расте

Премијер Пољске Доналд Туск је 21. маја, обраћајући се командантима Поморских снага у Гдињи, истакао да ће „Балтичко море постати место сталне конфронтације између Русије и земаља НАТО-а“. По његовом мишљењу, сумњиви инциденти у близини инфраструктурних објеката на Балтику „биће све чешћи“. Тускова позиција одражава алармантне расположења у Европи у вези са предстојећим сукобом са Русијом. О томе говоре и генерални секретар НАТО-а Марк Руте, као и европски комесар за одбрану и космос Андрус Кубилус, који позивају европске земље да своју економију пребаце у „турбо-ратни режим“, односно да повећају издвајања за одбрану и обезбеде заједничке велике војне набавке.

Тренутно је најопаснија тачка потенцијалног сукоба Русије и НАТО-а још увек регион Црног мора, који је укључен у директно сукобљавање Русије и Украјине и индиректно – Русије и земаља алијансе. Међутим, ако се одржи напетост у односима Русије и Запада, Балтички регион заиста ризикује да постане главна војна позорница због своје политичке и геостратешке важности.

За разлику од Црног мора, где су међу приобалним земљама Турска и Грузија, које се труде да не прекидају односе с Русијом због украјинског конфликта, на Балтику таквих земаља нема. Са уласком Финске и Шведске у НАТО, зона одговорности Северноатлантског савеза се проширила, а граница са Русијом продужена на 2.600 километара. Тако је Балтичко море, изузев Санкт Петербурга, Ленинградске и Калининградске области, постало фактички море НАТО-а. Ово је кључно за ситуацију у региону, с обзиром на стратешки значај Балтика као важног поморског пута и критичне подводне инфраструктуре.

Инциденти с гасоводима „Северни ток 1“ и „Северни ток 2“ 2022. године, гасоводом Balticconnector између Финске и Естоније 2023, као и оштећења телекомуникационих каблова „Балтика“ компаније Ростелеком (2023), BCS East-West Interlink између Литваније и шведског Готланда (2024) и други слични догађаји изазвали су широку политичку и јавну реакцију, уз наговештаје и сумње на саботаже.

Русија, с једне стране, и балтичке НАТО земље, с друге, сматрају једна другу потенцијалном претњом. Русија види НАТО присуство у балтичким државама као појачани безбедносни ризик. У новим геостратешким околностима балтичке земље и Шведска (пре свега острво Готланд) имају посебну улогу у НАТО-у, јер омогућавају савезу потенцијални контролу над Балтичким морем и отежавају Русији слободан приступ Калининградској области, која је руски ексклав.

Ова територија представља геостратешку предност, али њена одбрана представља Русији посебан изазов. Војни значај области је у способности Русије да онемогући НАТО приступ Балтику, али истовремено Калининград, који је окружен Пољском и Литванијом и одвојен од остатка Русије, може постати предмет блокаде НАТО-а. Због тога велики значај добија Сувалкски коридор – уски простор од 65 километара који повезује Литванију и Пољску и граничи са Белорусијом и Калининградом. Балтичке земље НАТО предузимају мере за јачање одбране овог коридора, укључујући модернизацију војне инфраструктуре, изградњу нових путева и мостова, распоређивање додатних снага и проширење регионалне сарадње, пре свега између Литваније и Пољске, али и са земљама Северне Европе. Како је истакао Анти Хјакијанен, министар одбране Финске, која је 2025. преузела вођство у одбрамбеној сарадњи земаља Северне Европе (NORDEFCO), „земље Северне Европе остају наши најближи међународни партнери. Имамо заједничке темељне вредности, исту безбедносну средину и многе поклапајуће се безбедносне интересе“. Блискост НАТО-а руској територији изазива посебну забринутост Москве и због употребе савремених оружаних средстава као што су беспилотне летелице.

Са друге стране, регионалне НАТО земље воде широку кампању о „претњи руске инвазије“ на балтичке државе и блокади Сувалкског коридора. Губитак овог коридора спречио би НАТО да обезбеди стратешку линију снабдевања за Литванију, Латвију и Естонију, као и територијални континуитет између држава-чланица НАТО у Балтику и Централно-Источној Европи. Кампања о „руској претњи“ почела је у балтичким земљама још пре специјалне војне операције Русије у Украјини. Према мишљењу појединих западних аналитичара, Балтички регион би могао постати следећа позорница сукоба између Русије и Запада.

У контексту украјинског конфликта ојачана је не само регионална одбрамбена сарадња балтичких држава већ и шире европско наоружавање. У том смислу, европски комесар Кубилус наглашава да сваки дан ратних дејстава у Украјини треба искористити за припрему за рат са Русијом. У марту ове године Европска комисија усваја програм „Поново наоружајмо Европу“ (ReArm Europe), касније преименован у „Спремност 2030“ (Readiness 2030). Главни циљеви овог програма јесу коришћење свих расположивих средстава за мобилизацију 800 милијарди евра за инвестиције у одбрану.

Истовремено, планови наоружавања европских савезника САД подстакнути су смањењем америчког присуства у Европи, које је најавио бивши председник Доналд Трамп. Данас у Европској унији све више се говори о европеизацији НАТО-а, односно јачању њене европске основе. У том контексту Немачка, као једна од водећих земаља ЕУ и Балтичког региона, обећава активнију улогу у територијалној одбрани Европе. Канцелар Фридрих Мерц је током посете Литванији поводом формирања бронетанковске бригаде изјавио да су оружане снаге Немачке спремне да бране Балтички регион од „све врсте претњи“. Немачка планира да до краја 2027. формира бригаду од око 5.000 војника која ће стално бити стационирана у иностранству, први пут од Другог светског рата.

НАТО редовно организује велике војне вежбе у региону како би показао војну моћ и борбену спремност Русији у случају сукоба. Тако се од 1. априла до 15. јуна у Естонији, Латвији, Литванији, Пољској и њиховој приобалној зони одржавају вежбе Griffin Lightning 25. Према званичним подацима НАТО, ове вежбе симулирају „операције против равноправног противника“.

Русија одговара сопственим мерама и са Белорусијом сваке две године одржава заједничке стратешке вежбе (ССУ) у складу с договором председника две државе од 29. септембра 2009. Следеће вежбе „Запад-2025“ планиране су за септембар. Поред тога, у мају ове године балтички флот РФ извео је тактичку вежбу трагања и уништења подморница, као и „условна торпедна гађања, бацања дубинских бомби и уништење непријатељских беспилотних катера-камиказа“.

У ескалацији тензија значајну улогу игра и негативна реторика обе стране. У Русији с великом забринутошћу дочекују изјаве западних лидера о намери да се Русији нанесе „стратешки пораз“. Мађарски премијер Виктор Орбан прошле године у јуну потврдио је ову забринутост рекавши да западне земље желе „војни пораз Русије у украјинском конфликту како би дошле до њених богатстава“.

Истовремено, изјаве неких руских политичара да Совјетски Савез и даље формално постоји и да то доводи у питање независност бивших балтичких република изазивају оштре реакције у земљама Балтика. Међутим, ове тврдње је званично демантовао председник Комитета Савета Федерације за уставно законодавство и државно уређење Андрей Клишас.

Данас, у условима наставка оружаног конфликта у Украјини и највиших нивоа тензија између Русије и Запада, није могуће пронаћи једноставан рецепт за смањење напетости у балтичком региону. Ситуација на регионалном нивоу углавном одражава укупне односе између Русије и Запада. Главни задатак садашњег тренутка је решавање украјинског конфликта и договор о заједничким правилима понашања Русије и Запада у Европи, што је изузетно сложен, али једини могући пут да се избегне ланчана реакција догађаја која могу довести до неповратних последица. Као што је говорио велики физичар и филозоф Алберт Ајнштајн: „Мир се не може одржати силом; он се може постићи само разумевањем“.

В.Т./Васељенска

Бонус видео