Држављанин БиХ протеран из Црне Горе, покушао да формира параџемат

Црна Гора

(фото:РТРС)

Агенција за националну безбедност Црне Горе, у сарадњи са црногорском Управом полиције, спречила је покушај успостављања радикалне исламске мреже у Црној Гори, речено је незванично подгоричким Вијестима из врха безбедносног сектора.

У оквиру те акције, из земље је протеран држављанин БиХ Х.Ш. који је у Плаву покушавао да формира параџемат – паралелну верску заједницу ван оквира званичне Исламске заједнице Црне Горе.

„То је једна од последњих операција коју су реализовали АНБ и УП“ – рекао је неименовани саговорник Вијести. Он тврди да је њихова брза и правовремена реакција у том случају била пресудна за свеукупан безбедносни амбијент у земљи, која је, како каже, због своје отворености изложена различитим безбедносним изазовима.

Из Агенције на чијем челу је Ивица Јановић званично су рекли да у Црној Гори постоји неколико радикалних селафијских група подељених у више фракција, које се налазе на различитим нивоима радикализације.

„У Црној Гори, до сада, није извршен терористички напад у име религије или вере. Међутим, у Црној Гори егзистира неколико радикалних селафијских група подељених у више фракција, које се налазе на различитим нивоима радикализације“ – одговорили су из тајне полиције.

АНБ је саопштила да се „уочава међународна компонента у активностима припадника тих група и њихова фокусираност на покушаје ширења радикалних идеологија“.

„Превасходно на млађу популацију, као и даљи наставак радикализације припадника РАЕ популације. Регионално повезивање радикалних селафијских група исте идеолошке профилације се огледа кроз међусобне посете, повремене боравке радикалних верских проповедника из региона и дијаспоре, формирање локалних и регионалних група на апликацијама за енкриптовану комуникацију, дељење пропагандног материјала и слично. Радикални верски проповедници, од којих су неки након издржане казне већ на слободи, имају доминантни утицај на селафијску сцену у Црној Гори“ – наводи се у одговору тајнне службе на сет питања о присутности радикалних мрежа у Црној Гори, аи и на она о протераном држављанину БиХ.

Међутим, навели су, како у Црној Гори нема истакнутих локалних проповедника, радикалне селафијске структуре се, у зависности од идеолошке оријентације, ослањају на проповеднике из држава региона.

Извор из врха безбедносног сектора појаснио је да су тајна и јавна полиција утврдиле да је евидентна присутност већег броја проповедника који делују изван Исламских заједница и који су протоком времена остварили велики утицај, посебно у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и на Косову и Метохији.

„Ако се зна да је прихватање радикалних ставова кључни фактор у даљој радикализацији, неопходно је проблем решавати у почетној фази, јер уколико то изостане један број лица ће ући у зачарани круг из којег нема повратка. Препознајући ове проблеме обавештајно-безбедносни сектор Црне Горе је у континуитету ангажован на спречавању свих видова девијација које могу допринети даљој радикализацији. Кроз читав низ превентивних активности до сада је успевао да се избори са проблемима радикализације која води ка тероризму иако је свестан да због регионалних утицаја тај проблем није могуће у потпуности искоренити, али је могуће деловати како би се држао на друштвено прихватљивом нивоу“ – рекао је исти извор.

Саговорник Вијести из безбедносног сектора објаснио је да је боравак Х.Ш. у Црној Гори детектован након прошлогодишњих антитерористичких акција безбедносних служби у Србији.

Тај држављанин БиХ, из Србије је депортован недуго послије терористичког напада испред израелске Амбасаде у Београду, 29. јуна 2024. године. Тог дана Милош Жујовић је ранио припадника тамошње Жандармерије Милоша Јевремовића.

Жујовић, који је након преласка у ислам узео име Сабахудин, наводно је био повезан са вехабијским покретом и преселио се у Нови Пазар, скупа са супругом Б. Ж, поријеклом из Плава.

Дан након напада у коме је Жујовић убијен, подсјећају Вијести, претресено је неколико објеката, а међу њима и стан у ком је Х.Ш. боравио у Србији. Осим њега тада су приведени И.Д. и К.Б. пренели су тада регионални медији.

Тада је објављено да Х.Ш. који је поријеклом из Горажда, није имао дозволу за боравак у Србији и да ће због тога бити депортован назад у БиХ, што је учињено.

Средином јула прошле године министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић саопштио је да није утврђено да постоји шира организација која је учествовала у припреми терористичког акта у коме је теже повређен припадник Жандармерије.

Према сазнањима црногорског безбедносног сектора, Х.Ш. је прије него је дошао у Плав, дуже боравио и у Рашко-полимској области, одакле је након поменутог напада, депортован у БиХ.

Из безбедносног сектора Црне Горе незванично су рекли и до каквих су све података дошли оперативци тајне полиције, током реализације једне од посљедњих активности.

„Познато је да међу вехабијама у Плаву, које је Х.Ш. окупио било и оних који су припадали групи плавских вехабија, О.Р. и Џ.Ц. који су се прикључили ИСИЛ-у у Сирији. Након пропасти ИСИЛ-а, Омар Реџепагић је завршио у курдском затвору, док се за Џемала Цановића сматра да је погинуо борећи се на страни ИСИЛ-а“ – рекао је исти саговорник Вијести.

Извор из врха безбедносног сектора објаснио је да су радикалне исламске мреже наглашено заинтересоване за Улцињ, а најавио је и наставак акција на елиминацији претњи.

„Поред Плава, регионалне радикалне мреже показују појачано интересовање за Улцињ, који није само интересантан туристичким инвеститорорима. Њихово присуство и деловање је у фокусу безбедносних служби и за очекивати је наставак акција на елиминацији претњи. Наглашавам, правовремена реакција црногорских служби у овом случају изузетно је важна за свеукупан безбедносни амбијент“ – рекао је извор Вијести и истакао да је подручје Западног Балкана и даље оптерећено присуством великог броја радикалних мрежа међу којима и оних које се, због придруживања њихових чланова ИСИЛ-у током рата у Сирији, повезују са овом терористичком организацијом.

„Исламске заједнице препознају овај проблем, али изостаје њихова већа укљученост по дубини у спречавању првенствено радикализације младих особа. Није то једина активност којој би требало посветити пажњу“ – рекао је саговорник Вијести.

РТРС

Бонус видео