Више тужилаштво демантује блокадерске медије: Споразуми са окривљенима нису под принудом

акција, стаменковић, тужилаштво

Више Јавно тужилаштво

Београдско Више тужилаштво демантује нетачне информације пренете на тајкунским медијима.

Нетачне су инсинуације на ТВ Нова С, у новинама Нова С и на порталу Нова. рс да Више јавно тужилаштво у Београду закључује споразуме са окривљенима под принудом, односно уценом одређивањем притвора.

Ово је навело београдско ВЈТ у саопштењу и додало:

Нетачно је да су, како је то навео новинар гостујући на ТВ Нова у контексту одступања од новоуспостављене праксе Вишег суда у Београду да споразуме усваја на редовним рочиштима, да су студенти ухапшени после протеста одржаног 28. јуна у Београду потписали споразуме о признању кривичног дела за насилничко понашање. У питању нису студенти већ лица од 33 и 39 година, о чему је тужилаштво у више наврата известило саопштењима доступним на сајту ВЈТ у Београду.

Из ВЈТ подсећају да свако има право да се брани онако како сматра да је у његовом најбољем интересу.

„То значи и да је окривљени слободан да у присуству свог браниоца одлучи да ли ће кривично дело признати и закључити споразум или неће. О потврђивању спораузма одлучује Виши суд у Београду, а споразум је могуће закључити све до завршетка главног претреса. Уколико суд потврди споразум, изриче окривљеном пресуду са казном која је договорена између поступајућег јавног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца из реда адвоката, који је обавезан да учествује у свим фазама поступка – преговора, закључења и потврђивања споразума. Напомињемо да осумњичени има могућност да одустане од споразума, све док суд не донесе одлуку о томе да ли ће споразум прихватити“ – наводе из тужулаштва.

Законик о кривичном поступку не забрањује могућност да се споразум о признању кривичног дела закључује са задржаним лицем и да се доставља дежурном судији за претходни поступак који би о њему одмах одлучио.

„То је, иначе, широко распрострањена пракса код основних судова и јавних тужилаштава, поготово када су у питању кривична дела за која се могу изрећи блаже казне. Због тога истичемо да се Више јавно тужилаштво у Београду увек држи слова закона, без обзира да ли се то некоме у јавности допада или не. Закључење споразума о признању кривичног дела регулисано је Закоником о кривичном поступку члановима од 313 до 319“ – подлаче из ВЈТ.

Члан 317. посебно прописује услове да би споразум био прихваћен од стране суда:

Суд ће пресудом прихватити споразум о признању кривичног дела и огласити окривљеног кривим ако утврди:

1) да је окривљени свесно и добровољно признао кривично дело, односно кривична дела која су предмет оптужбе;

2) да је окривљени свестан свих последица закљученог споразума, а посебно да се одриче права на суђење и да прихвата ограничење права на улагање жалбе (члан 319. став 3.) против одлуке суда донесене на основу споразума;

3) да постоје и други докази који нису у супротности са признањем окривљеног да је учинио кривично дело;

4) да је казна или друга кривична санкција, односно друга мера у погледу које су јавни тужилац и окривљени закључили споразум предложена у складу са кривичним или другим законом.

Поред елемената из члана 428. ст. 2, 3. и 5. овог законика, пресуда из става 1. овог члана садржи и разлоге којима се суд руководио приликом прихватања споразума.

Дакле ВЈТ у Београду поново апелује на медије да не шире дезинформације и лажне вести – наводи се у саопштењу ВЈТ у Београду.

24.седам.рс

Бонус видео