Братина: Над српским школством направљен велики злочин
Борис Братина (фото: Прес центар УНС-а)
Министар информисања и телекомуникација Борис Братина изјавио је да је „над српским школством направљен велики злочин и да он мора да резултује врло строгом одговорношћу“.
„Све оно са чиме се сада сусрећемо када је реч о проблемима око будућег уписа, квоте, питањима страних универзитета, дуалног образовања и свега осталог, све то сада мора да се реши брзо. Ми, међутим, морамо да схватимо да наставници по дефиницији, иако стоји тзв. аутономија универзитета у погледу научног истраживања, излагања јавне речи и тако даље, морају да буду помало очеви и мајке, морају помало да воле ту децу, морају помало да брину о њима. Дакле, не да их шаљу непосредно на некакав фронт, и то у борбу која и није њихова, него је то борба оних који већ одавно имају своје користи“, рекао је он за ТВ Прва.
Говорећи о извештавању медија о актуелним дешавањима, рекао је да су тумачења догађаја опречна, што може да се види на више конкретних примера током протеста и блокада.
„Свако би био злонамеран ко би казао да се грађани залећу у демонстранте. Напросто, међутим, некада некоме, како се то колоквијално каже, пукне филм. Ако вас неко удари малим прстом, теоријски он вас је ударио, али то је много другачије него када неко удари снажно песницом. Ипак, не може се рећи да је човек у Земуну који је жену закачио ретровизором, макар је и повредио том приликом, да је то урадио намерно“, рекао је Братина.
Истакао је да „спорна поступања током блокада и протеста изискују бољу анализу“ и навео да, рецимо, ако неко стане испред аутомобила, ризикује да настрада.
„Шта ако је возач уплашен, шта ако је возач лоше расположен, шта ако је возач спреман да почини неку врсту злочина. Стављају свој живот унапред верујући у нешто што може да буде сасвим другачије. Чини ми се да је то оно што се тражи на њиховој страни. А то су те жртве. Било би јако добро, било би јако добро за њих да овде буде не само жртава, него да буде тих видљивих пребијања и свега осталог“, рекао је Братина.
РТ
Да би се ово зауставило, Образовање мора да подиже децу не само кроз опште знање о свету већ пре свега и највише да се посвети отаџбини. Једна од основних функција образовања мора бити друштвено-интегративна – преношење заједничких вредности на све чланове друштва, те утврђивање вредносног консензуса и стварање друштвене солидарности преко стожера (патриотизма) кога морају усвојити сви који учествују у управљњу државом ма којој странки припадали. Већ у раном узрасту морају деца чути од чсних родољубивих професора да су нас у натежим моментима одржали, наша Цркав и наше Митске песме које извиру из саме душе народа и које репрезентују наш народ као узор себи и другима. Мора се почети од Мајке Јевросиме која каже сину: „Сине Марко, једини у мајке, немој сине говорити криво, ни по бабу (оцу) ни по стричевима већ по правди бога истинога. Боље ти је сине изгубити главу, него своју огрешитидушу“ . Ту су даље и Његош, Ђура Јакшић, Змај Јова Јованови, Лаза костић, Брнако Радичевић, Милица Српкиња, Добрица Ерић итд. Овим би се отклонила трагичан ситуација да студент на Факултетеу не зна ко је Анте Павелић не зна за Јасеновац и не зна да пише својим ћириличним писмом. Такође не би могла радити на Филозофском Факултету особа која брани лик и дело Анте Павелића „јер човек је умро и не може да се брани“. И наравно не би могао да ради у Н. Саду, на Филозофском факултету човек, резидент МуХа федерације
Динко Ахмета Грухоњић. који хоће наше цркве да претвори у бирцузе а о земљи у којој, „неким чудом живи“ да има импресије које не би ни „пас са маслом прогутао“. Не би се могло догодити ни да квислинзи претендују на власт а аксиом је да квислинг на власти буде гори од окупатора.