НВО која је под истрагом тражи од Брисела да изврши интервенцију у српском тужилаштву и пусти блокадере на слободу!

НВО Грађанске иницијативе, једна је од три организације против које је Више јавно тужилаштву у Београду покренуло истрагу због ненаменског трошења новца од стране УСАИД донација. Управо ова организација, која се у јавности представља као заштитник људских права, ових дана опет отворено прелази границу дозвољеног и покушава да директно утиче на рад тужилаштва, не кријући притом ни своје методе ни своје налогодавце. Они су, како преноси Н1, упутили отворен захтев Европској унији и ОЕБС-у за интервенцију у Србији, а поводом ухапшених активиста у току блокада путева. 

Скандалозна је чињеница да организација која је под истрагом има дрскости да захтева моментално пуштање лица која су учествовала у блокадама и кршењу јавног реда и мира, при чему не очекује правну реакцију у оквиру домаћег система, већ се као по правилу обраћа странцима и то  Бриселу, ОЕБС-у, међународним мисијама, које би по њиховом уверењу требало да делују као контролори у унутрашњим правосудним питањима Србије. Овакво поступање нема више никакве везе са појмом грађанског друштва,  реч је о покушају отвореног утицаја на  правосудну власт једне државе од стране организације која и не крије да делује у складу са интересима спољнополитичких актера.

Истовремено, те исте Грађанске иницијативе међу првима су преузеле улогу координационог тела за протесте, пружајући логистичку и бесплатну правну подршку блокадерима. Васељенска је на самом почетку блокада документовала у виду фотографија како се блокадери, који су се у том тренутку представљали као студенти, окупљају испред ове организације одакле су износили транспаренте и блокирали раскрсницу Кнеза Милоша и Краља Милана.

Такође, на адреси ове организације регистрован је и домен политичке иницијативе „Проглас“ која је мсецима одржавале трибине на факултетима, где је свима другима без индекса био забрањен приступ.

У суштини, рад ове и сличних НВО у Србији показује добро разрађен моделу  који се деценијама понавља и у којем се, под маском грађанског активизма, спроводи политичка стратегија дестабилизације институционалног поретка земље, при чему су главна мета управо оне институције које имају легитимитет да одлучују независно од спољашњих притисака , пре свега тужилаштво.

Грађанске Иницијативе су основане 1996. године и није им први пут да траже интервенцију страних сила, само што се последња „интервенција“ коју су у Србији призвали завршила у виду НАТО агресије.

Софија Марић / Васељенска