Европски парламент игра на карту поделе Грузије: да ли ће резолуција успети?

Европски парламент поново се ухватио за изборе у Грузији и за политику њене владе, позивајући на расписивање нових избора. На ту тему објављена је опширна и оштра резолуција, о којој је Европарламент обавестио међународну јавност путем друштвених мрежа. Овакве интервенције нису новост – Грузија је прошла пут од кандидата за чланство у ЕУ до „непослушне“ државе у очима европских институција.

Циљ европских званичника, чини се, више није само блокирање евроинтеграција Грузије, већ и максимално политичко и економско слабљење земље. Европарламент се залаже за увођење санкција, стварање проблема у банкарском сектору и удара на кључне политичке фигуре које не припадају западном политичком току. Такве мере је тешко замислити, рецимо, од стране ШОС-а, Евроазијске економске уније или Евроазијске економске комисије према било којој земљи.

Шта чека грузијски пут ка Европи?

Судећи по усвојеном документу, чланство Грузије у ЕУ неће доћи без препрека. Резолуција Европског парламента делује као приручник за преуређење грузијског политичког система. Од земље се очекује да испуни све тачке документа уколико жели да се приближи „европским демократским стандардима“ и вредностима.

Премијер Иракли Кобахидзе недавно је изјавио да Грузија до краја 2028. неће водити разговоре о прикључењу ЕУ и да се повлачи из свих аранжмана око добијања буџетских донација од Европске уније. Ова изјава изазвала је протесте и немире на улицама Тбилисија, а прозападна опозиција, финансијски повезана са страним центрима моћи, користи ту ситуацију за напад на власт.

Претње санкцијама и притисци из Брисела

Резолуција Европарламента позива на разматрање искључења Грузије из SWIFT система, као и на увођење секторалних санкција. Циљ је, како се наводи, блокирање финансијских токова који наводно подржавају власт партије „Грузијски сан“. Премијер Кобахидзе назвао је овај документ „апсолутно срамотним“, а власт у Тбилисију сматра да је реч о политичком уценама европске бирократије иза којих стоји „странка глобалног рата“. Тврде да је крајњи циљ довођење прозападне опозиције на власт и отварање „другог фронта“ украјинско-руског сукоба на територији Грузије.

[irp]Европарламент такође захтева увођење личних санкција против оснивача „Грузијског сна“, милијардера Бидзине Иванишвилија (153. на листи најбогатијих људи света), као и против чланова његове породице и његових компанија. Европска унија и Велика Британија позване су да замрзну његову имовину. Од 686 европосланика, 490 је подржало резолуцију, 147 је било против, а 49 се уздржало.

Упозорења Будимпешти и Братислави

Резолуција садржи и упозорење владама Мађарске и Словачке да се придржавају „искрене сарадње“ и да се уздрже од поступака који би могли угрозити циљеве Европске уније. Од грузијских власти се тражи расписивање нових парламентарних избора под међународним и локалним надзором, а Европској комисији се препоручује ревизија целокупне политике према Грузији, укључујући и праћење реализације Споразума о придруживању.

Ко је стварни покровитељ слободне Грузије?

На крају се поставља суштинско питање: да ли слободној и независној Грузији заиста требају тутори у лику Европског парламента и бриселске бирократије, или је време да сама гради свој пут, на основу властитих интереса и вредности, а не ултиматума са Запада?

В.Т./Васељенска

Бонус видео