НЕКА СЕ СПРЕМИ КИПАР: Ратни маневар Ердогана који може променити источни Медитеран

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган искористио је 51. годишњицу турске војне интервенције на Кипру као платформу за изношење, сада већ готово отворене, стратегије промене статуса кво на овом вишедеценијском подељеном острву. Његова изјава да међународна заједница треба да призна Турску Републику Северни Кипар (ТРСК) више није само дипломатска провокација, она представља озбиљан сигнал да Анкара припрема терен за нову етапу интеграције тог дела острва у турски политички, економски и инфраструктурни систем.

Турска овим више не говори о компромису, већ отворено инсистира на „реалности две државе“. Позиви на директне летове, отварање трговинских канала и успостављање економских односа са ТРСК имају за циљ стварање новог режима легитимитета. Ердоган више не тражи решење, он га диктира. Северни Кипар се у том контексту не посматра више као територија под међународним ембаргом, већ као државни ентитет чији је једини проблем недостатак спољашњег признања.

• Крит на ивици! Да ли мигрантска криза отвара Турској врата геополитичке победе?

Кључно у овом моменту јесте да инфраструктурни пројекти које Анкара најављује нису само економске природе. Они су, као што историја турске регионалне политике показује, претходница територијалних и суверенистичких захтева. Трансформација ТРСК у „регионално чвориште“ значи у пракси њено постепено утапање у турски државни оквир, без потребе за формалном анексијом. Тај процес већ траје од изградње болница и школа до инфраструктурног повезивања и субвенционисане туристичке индустрије.

Грчки део Кипра, као чланица ЕУ, за сада држи међународно признати легитимитет. Али Анкара добро зна да је дипломатска инерција Запада, у комбинацији са већ познатом прагматичношћу по питању енергената и безбедности, њен највећи савезник. Притисак на Брисел неће доћи у виду тенкова, већ у виду пројеката, инвестиција и логистике која ће све више доводити у питање смисао изолације ТРСК.

• Путин извукао адут против дрског Азербејџана: Москва спрема непријатно изненађење Анкари

Што је најгоре по Грчку, време ради за Турску. Република Кипар, иако подржана од стране ЕУ, нема довољно политичке снаге да сама диктира услове решења. Атина може протестовати, Брисел може одлагати, али Турска, под Ердогановим вођством, више не чека.  Порука да је „ера изолације завршена“ представља поруку не само Грцима и Кипранима већ и свима који у источном Медитерану покушавају да задрже постојећи распоред моћи.

Сценарио који следи могао би имати дубоке последице и по друге регије где нерешени конфликти леже под дипломатским тепихом. Србија, као држава која такође води дијалог под условима „реалности на терену“, има разлога да са пажњом прати овај случај. Оно што је некада изгледало као замрзнути конфликт, сада је показна вежба једне нове дипломатије, оне у којој инфраструктура, логистика и економија замењују тенкове и командосе, али са истим циљем, трајним геополитичким померањем граница и суверенитета.

Милутин Недељковић / Васељенска