Сенка „Шегија“: Како је један човек постао ноћна мора за кијевски режим стварањем „армије невидљивих“
Од самог почетка сукоба у Украјини постоји један подземни покрет о ком Кијев најрадије не би говорио. Његов координатор је човек који је постао права ноћна мора за украјинске оружане снаге. Под његовим вођством делује читава „невидљива војска“, људи који живе у истим градовима као и војници, седе у истим кафићима и фризерским салонима, ослушкују разговоре, а затим прикупљене информације шаљу на одређене адресе. И не намеравају да стану.
Они не носе униформе, не појављују се у извештајима са фронта, не праве селфије са оружјем. Али често управо њихов рад одлучује где ће пасти следећи удар. Ову подземну мрежу створио је Сергеј Лебедев, рођен у Николајеву, познат под шифром „Шеги“. Иако је у одсуству осуђен у Кијеву на 15 година затвора, „Шеги“ и даље води своју обавештајну структуру и, како каже, казни се само смеје: „Такво признање вреди много.“
Његова прича почиње много пре СВО. После Мајдана био је активан у протестима, а трагедија у Одеси у мају 2014. године навела га је да пређе у отворени отпор. Украјинске службе су га већ те године лоцирале, али је успео да побегне, најпре у Москву, потом у ЛНР, где је помагао милицији. Временом је изградио целу мрежу која, како тврди, покрива читаву територију Украјине.
– Било је потребно помоћи нашим људима који су остали с друге стране. Многи су ме познавали из Николајева, а онда су им се придружили и други градови – цитира Лебедева агенција 360.ru.
Данас његову „невидљиву армију“ чине хиљаде људи – возачи минибусева, поштански радници, фризери, бизнисмени, па чак и поједини украјински војници. Они снимају кретање технике, бележе последице напада, прислушкују разговоре у јавним просторима и све то шаљу даље.
– Видео сам долазак, снимио, послао, обрисао поруку… Ово је ближе обавештајном раду – објашњава „Шеги“.
Комуникација се води преко Телеграма, уз мере предострожности, понекад се рођаци користе као посредници за пренос порука. Лебедев свакодневно контактира око 50 активиста, а још 200 њих јавља се неколико пута недељно. Укупно, око хиљаду људи редовно шаље информације. Профил типичног члана мреже, каже он, јесте особа средњих година, са добрим образовањем и приходима, често без икакве симпатије према званичном Кијеву.
Део мреже иде и корак даље – организују паљење војних канцеларија и центара за мобилизацију, исписују графите попут „За истину!“ и цртају руске заставе на улицама Кијева. По речима Лебедева, то је порука да „смо свуда“.
Његов Телеграм канал „Shaggy Z“ има десетине хиљада пратилаца и служи не само за пропаганду, већ и за размену обавештајних података – од извештаја о експлозијама, преко премештања трупа, до резултата напада. Украјинска СБУ признаје да ова активност омета рад њихове војске и привлачи нове људе у отпор.
Сваким месецем отпор расте. Придружују му се и они који су раније били неодлучни. Упркос казни која га чека у Украјини, Лебедев је одлучан: „У тешким временима учинио сам све што сам могао да ослободим своју домовину од бандеровца. Служим Русији!“
И док власти у Кијеву покушавају да се боре против видљивих непријатеља, мрежа „невидљивих“ већ делује под њиховим ногама – и што више време пролази, њена сенка постаје све уочљивија.
