ОТВОРЕНО ПИСМО ВОЈИСЛАВА ТОДОРОВИЋА ГОРАНУ МАРKОВИЋУ: Смета вам Стефан Немања, а од србождера Тита сте направили симпатичног чикицу који воли децу!
Facebook/Evgenij Kornilov
Kњижевник Војислав Тодоровић упутио је отворено писмо режисеру Горану Марковићу поводом његовог апела Емиру Kустурици да се огради од новог Савског трга и споменика Стефану Немањи. Писмо књижевиника Тодоровића, који је познат као жестоки критичар власти и који је својевремено био један до потписника “Апела 100” Саше Јанковића, преносимо у целости:
“Читајући овај неискрени и цинични апел Горана Марковића Kустурици да се огради од новог Савског трга и Стефана Немање, који су како каже, “катастрофа” која ће да уништи град у коме се он, Горан, родио и одрастао, не могу а да се не сетим, на пример, своје бабе и прабабе које су се, такође, родиле и одрасле у Београду и које су присуствовале његовом унакажавању од стране оних чији су Горанови родитељи (неспорно, велики глумци) и сам Горан (одличан режисер) били миљеници, између осталих уметника који су верно служили режим нашег највећег непријатеља, фелдвебела 42. домобранске вражје дивизије, међународног терористу, осуђеног због поседовања бомби у стану и умешаног у све прљаве послове укључујући и атентат на Витешког Kраља Александра – Тита. Kако се осећала моја баба док је гледала како склањају Теразијски водоскок да би туда прошла првомајска парада? Kако се осећала док је гледала како дивљачки скидају орнаменте са Kоруновићеве палате поште, јер су у националном духу и рађени у име Kраљевине?
Режим, коме су служили Марковићи, отворено је своју архитектуру звао “брутализам”, а све те ужасне бетонске грдосије у које су насељавани горштаци, јуче одвојени од својих коза и оваца, како би се нарушила равнотежа у грађанском и српском Београду, сматране су пожељним и једино исправним, у естетском и етичком смислу. А колико су то заиста биле, непотребно је и наглашавати.
Можда је ово добра прилика да питамо Марковића, зашто се, ако је већ толики естета, није јавно одрекао платоа пред Храмом Светог Саве, који су на најпримитивнији и анти-естетски начин дизајнирали његови “жути”(ментални титоисти)? Зашто се није одрекао тог врхунског кича који је на типично њихов, опотунистички начин, покушао да помири вишедеценијску утрину, са уређеним простором; да изађе у сусрет и кучкарима који су навикли да испишавају псе на темељима, недовршеног Храма Светог Саве, које је 1939. године освештао патријарх Гаврило и са свим осталим потенцијалним бирачима, укључујући и оне којиме одговара да ту буду дечје клацкалице, којима свакако није место на платоу испред такве цркве. (Замислите клацкалице на Тргу светог Петра у Риму.) Зашто вам, господине Марковићу није засметало што ваш Београд наружава кич-фонтана са љубичастим неоном испред Народне библиотеке и Храма, у комбинацији са некаквим стубићима полупирамидалног облика и оног струганичког камена каквим се поплочавају кафане по Шумадији, постављеног око назови-постамента споменика Вожду Kарађорђу, односно, оног брежуљка, обложеног тујама из расадника у Топчидеру? И зашто вам истовремено смета врхунски дизајниран Савски трг (дело шпанских архитеката) и споменик оснивачу прве озбиљне и моћне српске државе, Стефану Немањи, који је дело Александра Рукавишњикова, руског мајстора, изведено с љубављу и промишљањем до најситнијег детаља?
Зато, господине Марковићу, што вама и ониме који припадате, смета све што је српско, јер сте тако од малих ногу васпитани и формирани, јер сте ви тај који је релативизовао личност злочинца и србождера Тита, приказавши га у свом филму као симпатичног, свеприсутног чику у китњастој униформи, који је, ето, волео децу (а могао бих све и да их побије, само да је хтео).
И стварно је глупо да и даље будете кетман какав сте читавог живота били и да се скривате иза лажне приче о естетици. Реците већ једном директно да вам смета све што је национално, па да се отворено гледамо право у очи”.
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
Objasnio čovek! Svaka čast!
Pa vi se spradate sa nam zajedno, svaka čast, uspeli ste
Сзеван Немања није Јозеф Шлосер да му се подиже кип
[Не гради себи кипа (идола) нити каква лика ни горе на небу ни доле на земљи, немој ии поштовати нити им служити. Ово је један од основних догмата Хришћанске вероисповести. Не постоји други начин да се књижњвнику Тодоровћу обратим него на овај. Свидело се то њему или не, али ни он није у праву].
Да се темпером на сировој подлози одслика једна фреска на зидовима једног храма потребне су седмице рада. Поред тога потребни су квалитетан алат и још квалитетнија фарба. Да се у ливници направи некакв грбави старац, који не личи на Немању уопште, са мачем од десет кила, па онакав изгледа као да тај грбави прети целом свету да га покори, у чем нема никакве логике, требају два чекића, један калуп, пећ за топљење олова и неколико сати рада. И Ви то називате врхунско уметничко дело?
Ти Рукавишњикови су познати по израдама кипова комунистичким вођама. Радили су кипове за Владимира Уљановића, кога су комунисти звали Лењин, веровтно зато што је био лењ. Незнам, да ли је био лењ, али знам да је био највећи тиранин у читавој писаној историји човеанства. Бар таквим њега и Троцког назива Максим Горки. Ја се слажем са констатцијом.
Маните се кичераја и помодарства. До шестог века док Византија није раскинула са варварима из Рима, световним владарима, као рецимо Константину Великом за живота су исклесане скулптуре, још понеке су се ту и тамо негде одржале. Према логосу и традицији Византијске културе, никоме ко је напустио световни и прешао у монашки живот, нису подизани кипови, већ су као такви одсликани на фрескама у својим задужбинама. (Уз пут мој једна рођа који је љубио Брзову задњицу дуго година, будући да је био завршио предртану гимназију, и он је за логос Византијске културе знао чак и више него ја). Од шестог века пракса скулптурења у Византији је сасвим била напуштена, пошто су световни владари, чак и они који нису прелазили у монаштво себи градили задужбине, и као такве уметници су их над њиховим криптама, које су обично постављане у припратама духвних храмова, одсликавали у жиописном изгледу. Фрескар се народним жаргоном назива живописац, зато што се њихова дела повезују са, кроз уметност, оживотворењима заслужених богоугодника.
Зато да ако ништа друго поред питања поставњеног у предходном коментару запитајте се зашто ни испред једног нашег, и свих народа који следе дух Православља, духовног храма нема ни једног кипа ни једном светцу нити светвном поглавару, у виду скулптуре, или вакјаног кипа или попрсја.
Где сте на и једном крсту, оном који свештеник носи у руци или онима који красе куполе многобројних Православних Храмова широм света видели кип разапетог Спаситеља? Римокатолици су ту праксу напустили, па погледајте на шта им личе њихове богомоље? Научите прво о споменутом Логосу Византијске Културе па онда да расправљамо.
„А када смо код кипарења ево нешто из доба Француске Буржоаске Револуције. На врху једне цркве била је постављена биста Мадоне¹, заборавио сам тачно где. Револуционари су имали тенденцију да сва обележја на врховима црквених купола зафарбају црвеном бојом па су тако и ту Мадонину бисту премазали били фарбом споменуте боје. Убрзо иза фарбања једне вечери је пала киша. Киша је опрала највећи део фарбе но у појединим пределима, нарочито између ногу фарба се одржала. На то су почели да падају одвратни коментари од стране локолног становништва, како је ето чак у доба револуције и Мадона изгубила невиност и добила период.“
Свети се Сименон не може одвојити Стевана.
Од кад је он постао монах Симеон, од тада, он припада искључиво цркви. Зато и с којим правом неко ко са црквом никаквих додирних тачака нема, даје себи за право да се са једном тако значајном личношћу из нашег световног и црквеног живота поиграва, собственим простсклуком, и да на тај начин лечи комлексе ниже вредности? Између осталог Свети Симеон је наш први светац те и у толико горе да се овако и на овакав начин, неки полуписмењаци без карактера и образа ругају његовом лику и делу.
На крају да се светитељима подижу кипови, статуе и скулптуре, први ко би Светом Симеону подигао бисту био би то његов највољенији син Свати Сава. Постоји и разлог зашто није.