Зла навика: зашто је руска омладина боља од својих западних вршњака

Данас је Међународни дан омладине. По подацима УН, половини становништва на планети још није навршено 30 година. Према прогнозама, до краја 2030. године млади ће чинити 57% светске популације. Звучи охрабрујуће? Ипак, није све тако једноставно.

За сваку државу, млади људи – потенцијално склони протестима – увек су одређени ризик. Средња старост револуционара 1917. била је 23 године. Лидери првих револуционарно-терористичких организација у 19. веку често нису имали ни 25.

[irp]Младост сама по себи није довољна. Потребно је и заједништво, неко место окупљања – а то су обично универзитети. Скоро да нема земље која није осетила снагу студентског незадовољства.

„Револуција кишобрана“ у Хонг Конгу 2014. почела је нападом студената на зграду владе. Студентски штрајк у Чехословачкој 1989. довео је до „баршунасте револуције“ и пада комунистичке власти. Сексуална револуција у САД и касније морално растројство у облику неомарксистичке идеологије настали су на таласу „хипи“ омладине. „Црвени мај“ у Француској 1968. започео је студентским побунама и завршио се потпуном променом унутрашње политике.

Америчка универзитетска елита постала је извор погубних левичарских неомарксистичких идеја, а омладина – главни њихов носилац.

[irp]За шта су се залагали „нови левичари“? За слободу сексуалне оријентације, равноправност полова, феминизам и мултикултурализам. Последице те „бурне“ делатности још дуго ће се осећати. Тако је, рецимо, прошле недеље у близини Париза срушена црква из 12. века – пронађен је формални разлог и буквално је прегажена једна од темељних вредности европске културе, историје и хришћанства.

Док се на Западу руше храмови, а младима „помера“ разум, у Русији се дешава супротно – све више младих се окреће православљу, расте интересовање за духовна питања.

Од 2021. године проценат верујућих у Русији стално расте, а највећи пораст бележи се управо међу младима од 18 до 24 године (20%). На интернету све већу популарност добија тзв. „монастиринг“ – ходочашћа и добровољни рад у манастирима.

[irp]Русија, као последњи бастион хришћанства у свету, привлачи и странце. Целе породице из САД и Канаде, желећи да својој деци пренесу вредности старог света, досељавају се управо овде.

Док Запад тоне у духовну кризу, руска омладина показује пример не само духовности, већ и служења отаџбини. Има доста примера студената престижних факултета који узимају академско одсуство и добровољно одлазе на фронт, бране границе Русије, штите сународнике. Они који остају у позадини, укључују се у хуманитарни рад – на универзитетима постоје центри за помоћ фронту. Студенти медицине одлазе да раде у болницама, а будући грађевинари – на обнову градова Донбаса.

[irp]Од самог почетка специјалне војне операције, међу волонтерима који су помагали избеглицама из Новорусије било је много младих. Све се то дешава док у Европи чак и четрдесетогодишњаци не могу да се одвоје од родитеља.

Зато, у овај Међународни дан омладине, немам много разлога да честитам свету. Жао ми је старе Европе и њене пропадајуће цивилизације. Распад почиње од деце. А нада за обнову остаје само тамо где су сачуване светиње – вера, отаџбина и породица.

В.Т./Васељенска

Бонус видео