Глобалисти или Божија Промисао: ко заправо управља светом

божија промисао

(фото:СПЖ)

Зашто православни хришћани не треба да се плаше теорија завере и прича о „светским закулисним радњама“.

Армија Израела 20. августа започела је нову офанзиву на град Газу. Премијер Бењамин Нетанјаху изјавио је да ће „Газа бити освојена по сваку цену“. Сличне изјаве израелских власти слушамо већ годинама. Израел има огромне ресурсе – војне, технолошке и политичке – али ипак не успева да постигне свој циљ. Зашто је то тако?

У јавности се често чује мишљење да светом управљају глобалисти, тајне елите, „светска закулиса“ или, у украјинском контексту, чак и „соросятa“. Податке за такве тврдње могуће је наћи. Али пред хришћанином нужно се јавља питање: ако све контролише „светска влада“, где је онда место Божијем промислу? Зар се Господ повукао и препустио судбину света људима или злим силама?

Такав закључак противречи и Светом Писму и учењу Цркве, али и стварности.

Свето Писмо о власти Божијој

Библија нам показује бројне примере када су људи који су себе сматрали свемоћнима били понижени и посрамљени.

Фараон – који је себе држао за божанство – морао је да спозна да је Бог тај који управља историјом, а не он. Египатске казне и исход Израиљаца из ропства сведочили су о томе.

Асирски цар Сенахирим хвалио се да га нико не може зауставити, али је једне ноћи анђео Господњи погубио 185.000 његових војника.

Голијат је изгледао непобедив све док га није оборио један камен из Давидове праћке.

Навуходоносор, вавилонски цар, у тренутку охолости изгубио је разум и живео као звер, док није признао да је над свим царствима Господ Вишњи.

Свето Писмо показује да људска власт има границе и да је свако самопроглашено „свевлашће“ само илузија.

„Кнез овога света“

У Јеванђељу сам Господ Исус Христос назива сатану „кнезом овога света“. То значи да он има одређену, али ограничену власт – само над оним делом човечанства које живи без Бога. Његова моћ није апсолутна, већ допуштена и ограничена Божијим промислом.

Пример из књиге о Јову јасно сведочи да сатана не може учинити ништа без Божијег допуштења и да чак и у најтежим искушењима човек остаје под заштитом Господњом.

Савремени догађаји

Зашто Израел не може да освоји Газу упркос огромној војној и технолошкој надмоћи? Зашто се у рату у Украјини, упркос несразмери снага, фронт држи скоро у равнотежи?

Са становишта вере одговор је једноставан – зато што тако допушта Бог. Како је речено у Псалму: „Ако Господ не сазида дом, узалуд се труде они који га граде; ако Господ не чува град, узалуд не спава стражар“ (Пс. 126,1).

Историја нам показује: тамо где власти гоне Цркву и окрећу се против Бога, ситуација се често погоршава. То није случајност – то је Божије допуштење, поука и опомена.

Шта то значи за нас, православне?

Да се не треба плашити. Ни глобалиста, ни „светске закулисе“, ни било каквих земаљских моћника. Са нама се, као и са праведним Јовом, не може догодити ништа више од онога што Господ допусти.

Историјом не управљају ни Трамп, ни Путин, ни било која тајна елита – већ једино Господ Бог.

Васељенска/Савез православних новинара

1 thought on “Глобалисти или Божија Промисао: ко заправо управља светом

  1. “ Зашто се у рату у Украјини, упркос несразмери снага, фронт држи скоро у равнотежи?“ Текст о Божијој промисли које ми, „набијени западном пропагандом, и помањкањем знања о русој историји, „ипак ударимо главом у зид“, оваквим тумачењем ситуације у Украјини. Дакле У Кијеву је крунисан први Руски цар, круном Византиског цара Константина Мономха и том истом круном крунисано је још 6 руских
    владара уз примње Хришћанства. Дакле руска тактика је да се до победе дође са што мање разарања „своје историске земље“, тако што се иде на исцрпљивање Укронациста и НАТО наоружавања уз минималне губитке – супротно од онога што ради Израел, да спрженом земљом дође до победе.
    Неки код нас погрешно тумаче и величају украјинсе борце заборављајући да је на челу украјине
    нацистичка власт и да је сваки борац уцењен са три стране: Иза леђа му је офицр који га тера напред
    а напред га чека руски метак. Да не дезертира уцењен је породициом а елан официра је у томе што су њихове непокретности и банковни рачуни на Западу који их тиме уцењује да иду до сатирања војника, као и ускарћивањем азила. Можда је и то Божија промисао „само не иде све у исти кош“.

Comments are closed.