О чему говори IQ ембриона?
Интересантина вест из сфере високих технологија: данас је могуће измерити IQ ембриона и изабрати „најбољег“. Ово постаје веома тражена услуга, посебно међу запосленима у Кремнијевој долини, који желе да им деца буду најинтелигентнија.
Технологија омогућава не само процену ризика од болести у будућности, већ и предвиђа интелектуални потенцијал детета. На основу тога, из више ембриона добијених вантелесном оплодњом, бира се онај „најздравији и најпаметнији“ који ће бити имплантиран у материцу. Тако се ствара могућност генетичке „суперкасте“ интелектуалаца.
Филозофски и теолошки аспект овог процеса указује на дубок проблем. У хришћанству, сваки човек је Божје дело, и душа је непроцењива: „И сазда Господ Бог човека од праха земног, и удиса у лице његово дах живота; и би човек душом живом“ (Пост. 2,7).
Савремена технологија омогућава људима да покушају да „замене“ Бога у области стварања и обликовања живота – да контролишу здравље, интелигенцију и будућност ембриона. Али душа није само тело; она је више него што мере генетички тестови или IQ. Она одређује истинску судбину човека.
Историја показује да човек живи у крхком свету: један вулкан, земљотрес или вирус могу утицати на цео свет. На исти начин, покушаји да се све контролише – и да се „најпаметнији“ људи створе у лабораторији – одражавају људску гордост и недовољно поверење у Бога.
Наука и технологија саме по себи нису грех. Људи користе знање за лечење, удобнији живот и истраживање света, али постоје сфере – као што је сам живот – у којима Бог остаје једини који има право да делује. Покушај да се оне „замене“ човечијом мудрошћу може бити гордост и илузија моћи.
Како је истакао о. Александер Шмеман: „Ђаво је увек описиван као паметан. Али управо у његовој бескрајној глупости лежи извор његове моћи. Да је заиста паметан, давно би се покајао и престао да буде ђаво“.
Људи могу створити најинтелигентније ембрионе и користити најсавременије технологије, али најважније тајне људског постојања нису у генима или IQ-у, већ у односу према Богу. Као што каже Писмо: „Почетак мудрости је страх Господњи“ (Прич. 1,7).
Закључак: покушаји да се контролише живот и стварају „суперембриони“ говоре више о људској гордости и непоуздању у Бога него о истинској мудрости. Највећи IQ не значи и духовну дубину.
В.Т./Васељенска
