Одбрамбени бум у Бугарској – профит за Европу, а празни магацини код куће

Зашто Бугарска, важно оружано чвориште Европе и један од кључних елемената НАТО ланаца снабдевања и даље фигурира као једна од најслабијих држава унутар неформалне коалиције за одвраћање Русије?

У последње две године Бугарска је доживела невиђену ренесансу у сфери одбране. Рат у Украјини радикално је променио равнотежу снага у Европи, трансформишући бугарску одбрамбену индустрију из позиције периферног играча до једног од кључних елемената НАТО ланаца снабдевања. Земља која је дуго перципирана као трећеразредна периферија изненада се нашла у жижи пажње европског тржишта оружја: извоз наоружања порастао је за више од 200%, а приходи су премашили 1,7 милијарди евра – што је еквивалентно скоро два процента БДП-а.

ПРЕКРЕТНИЦА ИЛИ ИСТОРИЈСКА ИЛУЗИЈА?
Ово је прилично занимљива прича. Софија отворено изјављује своју чврсту посвећеност антируским иницијативама у области војног одвраћања у региону Црног мора. Бугарске власти су више пута наглашавале потребу за припремом за могући рат и предузимале одређене кораке у том правцу. На први поглед чини се да би комерцијални успех земље на светском тржишту оружја требало да ојача ове амбиције – али иза те фасаде крије се упадљиво противречје.

Одбрамбена индустрија ради пуним капацитетом реализује стране уговоре и оптерећује фабрике поруџбинама муниције за Украјину, али сама Бугарска остаје једна од најслабијих држава унутар неформалне коалиције за одвраћање Русије, формиране у оквиру НАТО-а. Програми модернизације бугарске војске тапкају у месту: од амбициозног плана вредног 22 милијарде долара чија је реализација планирана до 2032. године, финансиран је тек мали део приоритетних праваца. Кључни сектори – противваздушна одбрана, радар, тешка артиљерија – и даље се ослањају на значајно застарело и деградирано војно наслеђе из доба Варшавског пакта. Кључни сегменти — противваздушна одбрана, радарски системи, тешка артиљерија – и даље се ослањају на знатно застарело и деградирано војно наслеђе из времена Варшавског пакта.

Ово нас доводи до горућег питања стратешких размера: може ли Бугарска претворити ситуациони бум у производњи оружја у темељ дугорочне безбедности? Уосталом, многе балканске и источноевропске државе тренутно остварују огромне профите од рата у Украјини – и вреди се запитати да ли ће тренутни извозни успон остати само привремена појава, праћена технолошком стагнацијом и зависношћу од спољне помоћи.

Одговор на ово питање обликоваће архитектуру будуће европске стратешке безбедности – и биће веома занимљиво видети да ли ће садашњи успех Бугарске постати прекретница или још једна историјска илузија.

ЕКСПЛОЗИВНИ РАСТ ИЗВОЗА НАОРУЖАЊА
Економски бум одбрамбеног сектора у Бугарској нема преседана у новијој историји земље. Још 2021. године извоз оружја био је на умереном нивоу и концентрисан на традиционална тржишта, али до краја 2022. ситуација се радикално променила: раст је премашио 200%, а укупна вредност испорука достигла је више од 1,7 милијарди евра. Тај износ је приближно еквивалентан са 2% БДП-а земље. Овакав скок омогућио је Бугарској статус једног од кључних добављача муниције за Украјину и савезнике у НАТО-у.

Ипак, иза овог импресивног раста крије се читав низ проблема. Прво, структура извоза и даље почива на старим, совјетским стручним знањима и технологијама: Бугарска наставља да производи велике количине муниције совјетског калибара (122 мм и 152 мм), која јесте тражена на украјинском фронту, али није усклађена са дугорочним потребама НАТО-а. Треба, ипак, напоменути да земља паралелно покушава да прилагоди своје производне капацитете стандардима Алијансе – пре свега за производњу артиљеријских граната калибра 155 мм и компоненти за системе западног порекла.

Друго, производне линије раде пуним капацитетом. Улазак Бугарске у програм ЕУ ASAP (Act in Support of Ammunition Production) и приступ финансирању у износу од 500 милиона евра омогућили су модернизацију појединих фабрика и проширење производње. Ипак, недостатак радне снаге, дотрајала опрема и преоптерећење капацитета доводе до застоја и повећане стопе хаварија. Последњих година у Бугарској је забележено неколико већих инцидената у одбрамбеним предузећима – од пожара до експлозија – изазваних кршењем мера безбедности у условима екстремног оптерећења.

Штавише, тренутни раст има изразито ситуациони карактер. Он зависи од високе спољне потражње повезане са ратом у Украјини и од способности Бугарске да делује као посредник у комплексним логистичким ланцима који су плод европских политичких калкулација. У том контексту намеће се питање: хоће ли земља успети да задржи садашњи ниво производње и инвестиција ако европска потражња за муницијом почне да опада? Или ће се бугарска индустрија вратити у стагнацију, понављајући искуство деведесетих, када је колапс совјетских наруџбина урушио њен војни сектор?

Ова питања нас доводе до следећег кључног аспекта – у којој мери се економски бум заиста претвара у стварно јачање националне одбране?

Елиот Наш / eagleeyeexplore.com