ФРАНЦУСКА НА ИВИЦИ ГРАЂАНСКОГ РАТА! Макрон губи тло под ногама, а уместо да решава кризу, он забрањује Ле Пен

Док се влада Емануела Макрона урушава под теретом масовних протеста, пада поверења и пораза у парламенту, уместо да тражи начин да поврати легитимитет и поверење грађана, француски председник све енергије усмерава на ударе по својим најјачим политичким противницима, пре свих Марин Ле Пен, коју покушава да елиминише из председничке трке судским путем, што открива дубину кризе у којој се налази француски режим.

Француска опозициона лидерка Марин Ле Пен суочена је са судском забраном која би могла да је елиминише из председничке трке 2027. године, али њена странка, Национално окупљање, већ тражи институционалне и правне механизме да та забрана буде оборена. У оптицају су жалба Уставном савету и амнестијски закон који би јој вратио право да се кандидује. Циљ није само правна борба, већ и спречавање онога што све већи број Француза доживљава као покушај да се најпопуларнија опозициона фигура елиминише пре него што јој се пружи шанса на изборима.

Осуђена због наводне злоупотребе европских фондова, Ле Пен одбацује све оптужбе и поручује да је реч о политички мотивисаној пресуди, којом се режим користи правосуђем као алатом за неутралисање све снажније десне сцене. Правни тим тврди да је поступак заснован више на политичком страху него на доказима, и да је у питању институционална стратегија за сузбијање демократске алтернативе, што, ако се настави овим темпом, може водити ка дубоким друштвеним потресима.

Ти потреси су већ на улицама. Француска је већ месецима у стању сталне мобилизације, протести због пензијске реформе, економске несигурности, миграционе политике и свеопштег неповерења у институције показују да режим Емануела Макрона више нема стварно упориште у народу, посебно не међу младима, који све масовније одбацују како традиционалну левицу, тако и либерални центар. Поверење је поломљено, а власт, уместо да чује поруку грађана, појачава репресивне механизме и настоји да ућутка све што измиче њеној контроли. Управо у том контексту треба читати и овај случај — као покушај да се политичка сцена дисциплинује судским путем, јер на терену, у изборима, све је више изгледа да би Ле Пен могла победити.

Апелациони суд у Паризу је убрзао поступак и заказивање пресуде за лето 2026. године делује више као политичка калкулација него правна нужност.

У тренутку када влада губи контролу над улицама, парламентом и јавним мњењем, када млади људи масовно напуштају институционално поверење и окрећу се радикалнијим алтернативама, сваки покушај насилног гушења демократске конкуренције може бити више од политичке грешке, може бити и окидач за праву друштвену експлозију. Француско друштво је већ дубоко подељено, али ако се настави са судским елиминисањем опозиције, Француска може ући у озбиљну фазу унутрашње нестабилности, где политички конфликт прераста у отворену побуну, а избори престају да буду простор за решавање разлика.

Никола Вуксановић / Васељенска