У Србији 1,9 милиона људи старијих од шест деценија

Очекује се да ће свака четврта особа до 2041. имати више од 65 година, а на глобалном нивоу, број особа старијих од 60 више се него удвостручио – са 541 милион у 1995. на 1,2 милијарде у овој години.

Свака четврта жена и сваки пети мушкарац у нашој земљи старији су од 65 година, саопштавају стручњаци Републичког завода за статистику поводом 1. октобра, Међународног дана старијих особа. Према резултатима последњег пописа становништва, у нашој земљи живи 1,9 милиона људи старијих од 60 година – просечан животни век је продужен и износи 78,7 година за жене и 73,9 година за мушкарце. Илустративни доказ тезе да жене живе дуже сведочи и демографска статистика „трећег доба” – у нашој земљи живи 414.546 мушкараца од 65 до 75 година и 504.603 жена исте старосне доби, 182.858 мушкараца и 263.722 жена старости од 75 до 85 година, 34.079 мушкараца и 57.573 жена од 85 до 89 година. На прагу деведесетих налази се 9.216 мушкараца и 17.231 жена.

Подаци наше националне статистичке установе говоре да је у нашој земљи прошле године живело 1.220 мушкараца и 2.470 жена старијих од 95 година. Национална географија говори да највећи број старих живи у Црној Трави, у којој они чине чак 42 одсто становништва, Гаџином Хану (37 одсто), Рековцу (36 процената), Кучеву и Сврљигу, у којима проценат становништва старијег од 65 година износи 35 одсто. Очекује се да ће свака четврта особа до 2041. године имати више од 65 година, а на глобалном нивоу, број особа старијих од 60 више се него удвостручио – са 541 милион у 1995. години на 1,2 милијарде у 2025. години, док пројекције показују да ће наставити да расте на 2,1 милијарду до 2050. године.

Поводом обележавања Међународног дана старијих особа, Министарство за бригу о породици и демографију и Популациони фонд Уједињених нација (УНФПА) подсећају на важну улогу старијих особа у друштву и њихово право на пуно учешће у свим сферама друштвеног живота. Овогодишња глобална тема „Старије особе као покретачи локалних и глобалних акција: Наше жеље, наше благостање и наша права”, уместо посматрања старијих особа као пасивних прималаца неге, позива на њихово препознавање као активних покретача друштвеног и економског развоја.

Влада Србије је на предлог Министарства за бригу о породици и демографију и уз подршку УНФПА, усвојила Стратегију активног и здравог старења за период од 2024. до 2030. године, са акционим планом. Овим је учињена прекретница, јер се акценат, уместо на старење као искључиво здравствено или социјално питање, ставља на развијање свести о важности активног и здравог старења.

Поводом Међународног дана старијих особа министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић истакла је да је ово министарство фокусирано на изградњу оквира у којем старосне границе нису препрека за наставак активног учешћа у кључним сегментима друштвеног живота. Како је додала, министарство спроводи мере које су оријентисане на то да се искористе сви потенцијали наше заједнице и креирају услови који доприносе квалитетнијем животу старијих грађана.

„Србија гради мостове и развија друштво међугенерацијског дијалога и солидарности”, поручила је министарка.

Шефица Канцеларије УНФПА у Србији Борка Јеремић истакла је да су политике које оснажују старије особе, промовишу активно и здраво старење и борбу против ејџизма годинама уназад у самом фокусу ове организације, која заједно са партнерима континуирано ради на стварању демографски отпорног друштва – друштва које заиста цени старије особе и њихов допринос, и промовише међугенерацијску сарадњу.

Подаци о брачном статусу старијих особа, изведени из публикације Републичког завода за статистику под називом „Демографски профил старијег становништва” који потписује др Јелена Стојилковић Гњатовић, доцент на Географском факултету у Београду говоре да у браку живи 442.658 мушкараца и 326.860 жена старијих од 65 година, што значи да је готово три четвртине мушкараца у браку, док је само мало чешће него свака друга жена браку. Подаци о родитељству говоре да укупно 113.691 становник, односно 61.675 жена и 52.016 мушкараца старијих од 65 година нема децу, а највећи број старијих жена (20.243) које немају децу 2022. године пописан је на територији Београдског региона, а затим у Региону Војводине (16.383), док је у јужним регионима мањи број жена које нису учествовале у репродукцији – у Шумадији и западној Србији он износи 14.951, а у Јужној и источној Србији – 10.298. Када се искажу релативно, ови бројеви значе да скоро свака десета жена у Београдском региону и Војводини није родила децу. У региону Шумадије и западне Србије осам одсто жена нема децу, док 6,26 одсто жена у Региону Јужне и источне Србије није учествовало у репродукцији.

Подаци о економском статусу говоре да је према најновијем попису из 2022. године, удео пензионера у популацији старих порастао на чак 91 одсто, што значи да 1.333.433 особа прима пензију. Посматрано по регионима, највећи удео пензионера у старом становништву живи у главном граду (93 одсто), док је у осталим регионима тај проценат – 90. Следећа најбројнија економска категорија старих на републичком нивоу су домаћице, којих има 70.402 и које обављају неплаћене послове у домаћинству, а нису стекле право на пензију. Њих је најмање у Београдском региону (2,6 одсто) док их је у осталим регионима прилична уједначеност од око 5,5 процената. Трећа категорија по бројности су запослене старе особе, којих има 25.577 – највише старих запослено је у Београдском региону, док их је најмање у Региону Јужне и источне Србије.

Године нису препрека за љубав

Занимљива емотивна статистика сведочи да године нису препрека за љубав – пред матичара је у Србији прошле године изашло 237 невеста и 591 младожења старијих од 65 година, у 2023. судбоносно „да” изговорило је 236 жена и 642 мушкараца ове старосне доби. Годину дана раније у брачне воде упловило је 577 мушкараца и 206 жена, док је 2021. године брак склопило 227 жена и 615 мушкараца старијих од 65 година.

Катарина Ђорђевић/Политика