Многоженство и блискородни бракови у Ветхом завету

Хришћанска правила брака постепено су потиснула древне патријархалне обичаје, али у Ветхом завету многоженство и бракови међу блиским рођацима били су уобичајени.

Брак у Библији

Брак је установљен још у рају, али након грехопада људски институт брака био је нарушен, како међу паганима, тако и међу изабраним народом. До одређеног момента код древних Јевреја дозвољавани су бракови међу блиским рођацима и полигамни бракови.

Познати патријарси, попут Авраама, Исака, Јакова, краља Давида и Соломона, имали су такве бракове. Нови завет објашњава ово Христовим речима о „тврдоглавости људи“ (Мт. 19:8), јер је Божји изворни план подразумевао моногамни брак: „Двоје ће бити једно тело“ (Постанак 2:24).

Близкородни бракови

У почетку људског рода, сви су потомци Адама и Еве, па су бракови међу блиским рођацима били неопходни за наставак рода (Каин са сестром, Потоп и потомци Ное).

Патријарси су се такође женили унутар блиске родбине:

Авраам се оженио полусестром Саром (Постанак 20:12)

Исаак је оженио Ревеку, своју двојну рођаку (Постанак 24:15)

Јаков се оженио двема рођеним сестрама – Лијом и Рахилом (Постанак 29:16–30)

Такви бракови били су у складу с обичајима тог времена и помогли су у очувању вере и чистоте рода.

Полигамни бракови и њихове последице

Авраам је имао жену Сару и слушкињу Агар (Постанак 16:3–4), Јаков је имао децу и од слушкиња. Свети оци, попут Јована Златоустог, полигамију схватају као привремено допуштено средство Божјим снисхођењем људској немоћи после грехопада, с циљем очувања и умножавања рода.

Ипак, Библија показује и проблеме полигамије: ривалство Саре и Агар, љубомора Лије и Рахиле, сукоби међу њиховом децом – све то доводило је до породичних конфликата.

Левиратни брак

Један специфичан обичај био је левиратни брак: ако муж умре бездетан, његов брат или блиски рођак узима жену како би „обновио семе“ покојника (Поновљени закони 25:5–6). Овај обичај омогућавао је наставак рода и очување земљишта унутар колена.

Прелазак на Нови завет

Са Синайским законом (Левит 18:6–18) уведени су забрани блискородних бракова и бракова с туђинцима, како би се очувала вера избраног народа и спречило паганско утицање.

Моисејев закон упоредно је уредио брачне односе, припремајући пут за хришћанска учења о моногамији, верности и духовном савезу два једнака партнера, одражавајући љубав Христа и Цркве.

СПЖ