Трагедија која све мање личи на случајност: да ли је човек који је први оптужио државу био део операције која је довела до пада надстрешнице?

Трагедија на железничкој станици у Новом Саду, у којој је 1. новембра прошле године живот изгубило шеснаесторо људи, од почетка је од стране прозападних активиста и њихових медија представљена као дело „корумпиране власти“. Али сваким новим податком који се појављује из дана у дан, све је мање разлога да се у ту причу верује. Оно што је у почетку  изгледало као конструкциони пропуст сада почиње да личи на пажљиво постављену операцију у којој су неки актери играли улоге које нису били спремни да признају.

Миша Бачулов, име које је широј јавности постало познато убрзо након трагедије, био је један од првих који је преузео улогу „грађанског борца“. Само два дана након пада надстрешнице он се појавио на месту несреће са цистерном воде, коју је представио као „заражену“, инсинуирајући да држава не само да је дозволила урушавање конструкције, већ и трује грађане. Снимци тог перформанса обишли су све опозиционе медије, а Бачулов се претворио у симбол наводне борбе за истину и правду.

Оно што јавност тада није знала јесте да тај перформанс није био спонтана реакција. Да би се набавила цистерна, организовала логистика и окупили медији, било је потребно време и план. То значи да је инфраструктура за протест постојала пре него што је трагедија уопште постала тема.

Још озбиљније сумње изазивају снимци који су се појавили тек сада. У емисији „Хит Твит“ 5. октобра председник Александар Вучић открио је да је исти тај човек био на железничкој станици мало пре него што је она пала.

„Тек пре неколико дана смо добили снимке са надстрешнице и видели нека позната лица за која нисмо знали да су ту били. Видимо како Миша Бачулов туда неколико сати пре пада надстрешнице туда унезверено шета. Не кажем да је нешто урадио, али зашто то нико није знао“, рекао је Вучић.

Присуство на месту несреће неколико сати пре трагедије, без објашњења и без икаквог помињања тог детаља у јавности, у најмању руку отвара питања која више није могуће игнорисати. Јер човек који је јавности представљен као огорчени грађанин који реагује на трагедију испоставља се као неко ко је на месту догађаја био пре него што се трагедија догодила.

Слика постаје још мрачнија када се погледа његова улога након тога. Бачулов није био пролазник који је случајно ту. Убрзо након пада он је постао један од кључних организатора блокада у Новом Саду, повезан са групама које већ годинама стоје иза једних те истих људи који редовно лешинаре над сваком трагедијом. Његова медијска присутност, пажљиво припремљени наступи и блиска сарадња са истим невладиним структурама које редовно делују у координацији са опозиционим странкама сведоче да његово деловање није било изоловано.

Са друге стране, теорије о томе да је пад надстрешнице диверзија а не пука несрећа, потврђује и Ђуро Рацо, отац једне од жртава, који као инжењер тврди да урушавање није могло бити последица случајности.

„Ја сам размишљао шта је могао бити разлог пада надстрешнице, али сам уверен да је то био терористички акт, смислен баш на тај дан, 1. новембар“, изјавио је. Он говори о могућности да је у питању саботажа техничке природе, у којој је механичка резонанца изазвана споља довела до урушавања.

Када се све ово стави у једну целину, слика која се појављује није она коју је јавност месецима гледала. Исти човек који је први кренуо да оптужује државу, који је довезао цистерну и медијски оркестрирао протест, који је координисао блокаде и наступао као симбол „борбе за правду“, био је на месту трагедије пре него што је трагедија настала. И ту чињеницу није споменуо све до тренутка када су снимци то открили уместо њега.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by vaseljenska.net (@vaseljenska_rs)