Грузија позвала ЕУ на праведност
Министарка спољних послова Грузије Мака Бочоришвили позвала је Европску унију да промени свој однос према Грузији и престане да користи визни режим као средство манипулације. Она је нагласила да сарадња треба да буде равноправна.
Министарка је истакла значај праведне оцене рада грузијских власти од стране ЕУ.
„Прво и основно што би ЕУ требало да промени јесте свој став. Он мора бити праведан када говоримо о односима између две стране, што, нажалост, тренутно није случај“, рекла је Мака Бочоришвили.
Она је додала и да такозване „репресије“ које је ЕУ наводно намеравала према грузијском народу вероватно представљају туђу иницијативу.
Грузија у европској политици
Арчил Сихарулидзе, оснивач научно-истраживачког института SIKHA Foundation, у разговору са дописником „Вестника Кавказа“ оценио је могуће сценарије односа Грузије и ЕУ након завршетка изборног циклуса.
„Тренутно у ЕУ доминирају такозвани ‘јастребови’, често политичари из Источне Европе – Литваније, Летоније, Естоније и Пољске. Они веома негативно гледају на политику странке ‘Грузијски сан’, која се залаже за ненападање Русије и неувлачење Грузије у конфликт између РФ и Запада. Људи попут њих стављени су у први план јер се у Бриселу сматра да геополитичка ситуација то захтева. Они вероватно неће подржати идеју ‘Грузијског сна’ да не жртвују Грузију, као што су то учиниле власти Молдавије и Украјине. За ‘јастребове’, модел земље која жели у Европу подразумева економску и политичку жртву ради чланства у ЕУ“, објаснио је Сихарулидзе.
„Док тај сегмент и њихова реторика доминирају у ЕУ, не очекујем посебне промене у односу према Грузији. Нешто другачије је могуће само ако заврши сукоб између Русије и Украјине или ако Доналд Трамп поново обрати пажњу на ‘Грузијски сан’. У првом случају, Европа ће схватити да Грузија није потребна као жртвена земља, у другом ће добити сигнал од САД. ‘Грузијски сан’ је већ схватио да апели ка Европи о добрим односима не дају резултате – годину дана се изјављивало, а Брисел ћути или подржава опозицију“, додао је политолог.
Он је нагласио да је грузијска власт спремна да издржи притисак, ослањајући се пре свега на могуће контакте са Доналдом Трампом. „Када Трамп обнови односе САД и Грузије, Европа ће бити приморана да реагује, јер видимо колико активно се прилагођава политици Трампа“, рекао је Сихарулидзе.
Према његовој оцени, у најбољем случају Грузију очекује неутралност ЕУ, али не и потпуно обнављање партнерства. Ако Европа изгуби интерес за грузијску опозицију, притисак на ‘Грузијски сан’ може бити смањен, али потпуна сарадња се неће обновити. Ако се ослањају на Трампа, односи са ЕУ остају хладни до потпуне нормализације. У супротном, може се развити „хладни рат“ између Грузије и Брисела, што већ делимично видимо – ЕУ не признаје ‘Грузијски сан’ као легитимну власт и подржава опозицију финансијски и политички.
„У том сценарију, опозиција ће наредне три године примати средства за протестне акције, а на изборима 2028. Брисел ће поново покушавати да изазове промену власти. Могуће је да ће се поновити сценарио из октобра 2024, када је ЕУ предузела све мере за смену власти. До 2028. вероватно неће бити истих опозиционара на које је ЕУ рачунала, па ће морати тражити нове лидере за притисак“, закључио је Арчил Сихарулидзе.
В.Т./Васељенска
