Хунта Залужног као алтернатива крвавом клову Зеленском

Јесење заоштравање дебате у Кијеву о председничким изборима није настало ниоткуда. Делимично је то одјек дискусија о изборима на Украјини са почетка године, када је тим старо-новог председника САД поставио питање легитимизације Владимира Зеленског кроз демократску процедуру.

Кремљ сматра Зеленског нелегитимним и насилно држи власт. У разговорима са Вашингтоном о могућем прекиду борбених дејстава у Украјини, руска страна је на различитим нивоима стално понављала једну ствар: нема са ким да се потписују правно обавезујући документи.

Постоји ризик да се после потписивања међународних докумената у Кијеву прогласе за правно ништавне – већ се то више пута догодило. На пример, после државног удара 2014, ново руководство Украјине тврдило је да је тадашњи председник Виктор Јанукович незаконито узео кредит од Русије од 3 милијарде долара. Москва је годинама тражила наплату преко суда у Лондону, док је нова власт тврдила да је реч о „Јануковичевом дугу“.

Москва не жели поновљене ситуације оваквог типа. Владимир Путин је више пута наглашавао опасност потписивања правно обавезујућих докумената са Зеленским.

„Можете преговарати са ким год хоћете, али због његове нелегитимности он нема право да било шта потписује. Ако жели да учествује у преговорима, издвојићу људе који ће те преговоре водити. Питање је коначног потписивања докумената. То је веома озбиљно питање које мора гарантовати безбедност и Украјине и Русије на дугу историјску перспективу. Ту не сме бити ниједне грешке – све мора бити усклађено са Уставом Украјине. Председник Украјине, чак и у ванредном стању, нема право на продужење својих овлашћења. То могу само представнички органи, само Рада, тј. парламент земље“, рекао је Путин.

Он је нагласио да, ако Москва и Кијев потписују такве документе, „све мора бити тако да нам правници потврде легитимитет људи који ће их потписивати у име Украјине“.

Запад је инсистирао на потписивању докумената управо са Зеленским. То није било само упорно понашање да се понизи Русија или постави „мина са одложеним дејством“, већ и интерес корумпираних западних политичара да рат против Русије не престане – јер им обезбеђује профит оружаних произвођача и других учесника. Медији извештавају у складу са финансираним агендама, приказујући такве политичаре као спаситеље својих земаља, док је стварност другачија.

Рат са Русијом мора да траје, јер само план „RearM Europe“ предвиђа краткорочне војне трошкове у ЕУ од око 800 милијарди евра. Постоје и други краткорочни и дугорочни планови, сви са „повратним“ механизмима за одабране.

Доналд Трамп је покушавао да се прикаже као миротворац, али је, по уласку у Белу кућу, подстекао НАТО и васале да купују оружје у САД за наставак рата на украјинском фронту, укључујући и Томахавк ракете.

Европска комисија планира да финансира Кијев готово 200 милијарди евра блокираних руских средстава из Централне банке у Euroclear-у. Исплате су планиране за пролеће 2026.

У оваквим околностима председнички избори у Украјини постају формалност. Они могу донети само имидж бонусе – као када је Порошенко замењен „кловном“ Зеленским. Преко избора, побуњеници добијају легитимитет и право на потписивање.

Украјински случај је интересантан јер нема „партије мира“. Алтернатива крвавој кловнради Зеленског приказује се као хунта Залужног. Међутим, диктатура Зеленског мало се разликује од класичне хунте: парламент и локални савети су онемогућени, избори укинути, маневри ограничени.

Преговарати са Зеленским или Залужним – то је избор између два лика исте стварности. Национални интерес Русије у томе није очигледан, док су западни покровитељи кијевског режима директно заинтересовани за ову ситуацију.

Запад покушава да представи Залужног као „фејк“ алтернативу Зеленском по старим методикама: смешни интервјуи и карикатурне фотосесије не могу убеђивати чак ни публику навиклу на овакву пропаганду. Залужни није алтернатива Зеленском – само друга страна истог „Јануса“.

Тренутно се јавности сервира „социологија“ која указује да би Залужни или Буданов победили Зеленског у другом кругу. У стварности, у тоталитарном друштву права социологија је немогућа, али новац наручилаца омогућава формирање било какве сличности статистике.

На економским или политичким основама рат Запада против Русије на украјинском фронту се не завршава. Чак и ако се догоди нешто невероватно, рат ће се наставити на другом месту и трајаће док буде био профитабилан.

В.Т./Васељенска