Злочин без казне: 34 године од масакра над Србима у Госпићу

Између 16. и 18. октобра 1991. у Госпићу су убијени цивили српске националности, укључујући жене, децу и читаве породице – већина починилаца никада није одговарала

Пре 34 године, у јесен 1991. године, извршена је ликвидација госпићких Срба од Хрватске војске и полиције чији су припадници, углавном под маскама, одводили цивиле из њихових кућа и станова и убијали их на разне начине и на више места.

Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, убијено је најмање 129 лица српске националности, међу којима је 39 жена. Скоро половина њих је ликвидирана је од 16. до 18. октобра.

Међу ликвидиранима је и 10 брачних парова и четири породице (отац и мајка са једним дететом).

До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 60 ликвидираних, док се за осталима још трага, истакли су из „Веритаса“.

О ликвидацијама српских цивила, како су навели, био је упознат цели политички, војни и полицијски врх хрватске државе.

Након што су припадници ЈНА, крајем децембра исте године пронашли 24 угљенисана тела српских цивила у зони раздвајања сукобљених страна, упознати су, преко познатих светских медија и хуманитарних организација, и представници међународне заједнице.

Под њиховим „притиском“ је тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман наредио истрагу о тим ликвидацијама.

Иако су прикупљени докази указивали на наредбодавце и извршиоце убистава, случај је врло брзо стављен ад акта, а тела убијених су из примарних премештани у секундарне гробнице.

Убрзо по оснивању, Тужилаштво Хашког трибунала водило је интензивну истрагу о овом догађају, али је случај пре него што је оптужница подигнута уступљен хрватском правосуђу.

Жупанијско тужилаштво у Ријеци је у марту 2001. године подигло оптужницу против пет припадника хрватске војске и полиције, која их је теретила за ратни злочин над цивилима. Оптужени су да су хапсили без разлога и ликвидирали најмање 50 лица.

Правоснажном пресудом Жупанијског суда у Ријеци из марта 2003. године Тихомир Орешковић, тадашњи секретар Оперативног штаба у Госпићу, осуђен је на 15 година, Мирко Норац, тадашњи командант 118. бригаде Хрватске војске, на 12 година и Стјепан Грандић, тадашњи комадант Друге бојне на 10 година затвора.

Суд је истом пресудом, у недостатку доказа, ослободио Норца, Орешковића и Ивицу Рожића за ликвидацију тројице Срба из Карлобага који су 25. октобра 1991. године одвезени и убијени на локалитету Црни Дабар на Велебиту, док је против Милана Чанића одбио оптужбу.

„Веритас“ је навео да међународне и домаће институције и организације из године у годину питају зашто нису процесуирани и остали припадници хрватске војске и полиције за које је „ван сваке сумње“ у том судском поступку утврђено да су планирали, хапсили и учествовали у ликвидацијама госпићких Срба, по командној или индивидуалној одговорности.

Таквих је, како су навели из ‘Веритаса’, више десетина, од којих су неки и данас на високим функцијама и положајима у хрватској војсци, полицији и власти, као што се то ради у другим случајевима и у државама региона.

Породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава сазнање да су сва тројица осуђених већ одавно на слободи док се, с друге стране, ништа не предузима у проналажењу осталих 69 посмртних остатака њихових најмилијих.

Према попису становништва из 1991. у Госпићу је живело 9.025 житеља, међу којима је било 36 одсто Срба и три одсто Југословена.

Према попису становништва из 2021. у Госпићу, који обухвата 49 насеља, живело је укупно 11.502 житеља, међу којима је 412 или 3,58 одсто Срба.

Политика