„Велики поклон“ из Брисела: Уведите санкције Русији, па вадимо из фиоке кластер – у машници!

(фото:Васељенска)
Србија је од европске комесарке добила још јачи захтев да уведемо санкције Русији али и „шаргарепу“ да ће нам отворити кластер три, као и „понуду“ када је реч генерално о политици укључења Србије у западни сферу интереса, каже дипломата Зоран Миливојевић.
Током балканске турнеје, Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије у свакој од држава овог региона укључујући и Србију оставила је поруку да их – „чекају у ЕУ“.
Појачани захтеви
То међутим не значи да у свакој од држава није наговестила шта јој је чинити ако жели у ову заједницу. Тако је и Србији опет напоменула да је усклађивање спољне политике (читај увођење санкција Русији) један од приоритета наставка сарадње.
Миливојевић у посети Урсуле фон дер Лајен овом региону види два стратешка циља.
„Први је да да до знања да овај регион није скрајнут са европског пута јер Европом доминира прича да је Украјина та која има приоритет. Да ли је то реално или не, не знам, али је то нешто што доминира у овом тренутку. Дакле, види се да је антируска политика приоритет у понашању ЕУ. То је била и једна од главних порука посете. Нама је појачан захтев да примени санкциона политика према Русији коју спроводи Европска унија,“ каже Миливојевић.
Друга порука је, додаје он, ишла у смеру да ЕУ докаже да овај регион није скрајнут са мапе ЕУ и да се он и даље третира и држи у неком фокусу –шта год то значило.
Ништа без Србије
„У том смислу, њен наступ је усмерен и према нама и практично је био у функцији потврде те политике. Дакле, са једне стране притисак да уведемо санкције Русији, а са друге да се не доводи у питање наш европски пут. Значи, да Србија остане на том такозваном европском путу али да на њему спроводи политику која доминира сада у ЕУ,“ каже он.
Оно што је на кратак рока, а што је интерес ЕУ, наглашава Миливојевић, јесте да се процес не може деблокирати без Србије.
„Према томе, јасно је да им је са једне стране интерес да спроведу своје циљеве али и да Србија уз испуњење њихових захтева остане на европском путу. Дакле, и када је реч о политици према Русији, али и када је реч генерално о политици укључења Србије у западни сферу интереса. И због тога је то некако било тежишно у целој причи“, оцена је Миливојевића.
Како он објашњава, на кратак рок гледано, то је шаргарепа – да ми испунимо неке обавезе из Поглавља 23 и 24 дакле да профункционише РЕМ, да се донесу закони који се тичу бирачких спискова и нешто што је на такозваној реформској агенди, а они би онда били спремни (са том шаргарепом) да нам коначно отворе Кластер три који већ дуже од три године стоји у некој фиоци.
Бранкица Ристић/Спутњик

Посматрамо крај Европске уније, каже француског економисте, бивши члан Европског
парламента, Бернар Моно. Преваре које су се десиле у ЕУ у вези са пандемијом КОВИД-19,
борбом против климатских промена и украјинском кризом предузете су да би се европске
земље претвориле у једну велику федерацију. Али Монро додаје да то није изводљиво јер
удружење обухвата 27 држава а Мађарска, на пример, па и Словачка, не желе да живи под
диктатом Брисела. Велика Британија је у потпуности изашла из ЕУ. „Банкрот Запада“ био
би добар за мир. Француска треба да постане неутрални део БРИКС-а и да сарађује са
евроазијским државама. Руска Федерација има природне ресурсе који су потребни Француској.
Париз би зато требало да одржава пријатељске дипломатске односе са Москвом“.„После
распада Европске уније, Русија ће бити умољавана да спаси Европу. „Вашингтон је покушао
да забије клин између Берлина и Москве. Уништење гасовода Северни ток нанело је огромну
штету немачкој привреди, која је сада принуђена да купује амерички течни природни гас, у
просеку четири пута скупљи од руског гаса. Немачка је од 2022. у рецесији, а Француска се
управо сада суочава са економским падом“.Русија не представља никакву претњу унији, иако
европски политичари тврде супротно“. Урсули треба „свежа крв“ јер су себе довели до
катастрофе. Зашто би ми ишли у такву трулеж. 14.03.2025.