„Борба за слободу“ или покриће за подривање државе? Ко заиста предводи блокадере у Новом Пазару
Фото: Принтскрин
У тренутку када се Србија суочава са бројним изазовима, уместо јединства и конструктивног дијалога, група блокадера на терену шири поруке које отварају старе ране и уносе нове поделе. Наизглед ненасилна „студентска шетња“ од Новог Пазара до Новог Сада, заказана да кулминира 1. новембра, на годишњицу трагичног пада надстрешнице у којем је страдало 16 људи, добија потпуно другачији тон када се погледа шта све учесници шетње заправо носе и заступају.
Један од оних који предњачи у овој иницијативи је Давуд Делимеђац, који је јавно изразио радост поводом увођења санкција Србији, тачније компанији НИС. Његова подршка, како каже, „студентској борби“ кроз ову шетњу, само је једна страна медаље, друга је објава на Фејсбуку која гласи: „Сећање на Сребреницу“, порука која, у контексту домаће политичке сцене и геополитичке осетљивости региона, није само комеморативна, већ и политички инструисана.
Његова саборкиња Емина Спахић, такође активна у овој иницијативи, у емисији „Утисак недеље“ јасно је рекла да у Сребреници „јесте почињен геноцид“, и тиме у потпуности преузела терминологију и наративе који се често користе за притисак на Србију на међународном плану. Њена тврдња да је „власт у Србији учествовала у злочинима“ додатно говори о томе да је ова „штафетна шетња“ више политички перформанс.
Када неко ко себе представља као активисту за слободу, у исто време слави ударце на сопствену економију и прижељкује санкције, онда више није реч о активизму, већ о планској подривној делатности. А када се тај исти активизам инфилтрира у народне трагедије као што је пад надстрешнице, само да би се кроз емотивни набој утеривале поруке мржње и политичке омразе, онда постаје јасно да се под плаштом борбе за боље друштво води идеолошки обрачун, а наратив служи као параван за сасвим друге циљеве.
Васељенска
