Крађа руских резерви под називом „репарациони кредит“

Ако се план „репарационог кредита“ спроведе, поверење у Европску унију неће само пасти – оно ће се срушити

Крајем фебруара 2022. године колективни Запад је спровео једну од највећих антируских санкционих акција – замрзао је девизне резерве Руске Федерације. Данас се већ тачно зна њихов обим: 311 милијарди долара. Уочи замрзавања, структура тих резерви изгледала је овако: евро – 33,9%, амерички долар – 10,9%, британска фунта – 6,2%.

Највећи део руских резерви био је у еврима и фунтама. Ако се посматра географска расподела, у Сједињеним Државама се налазило тек 5–6 милијарди долара, док су око две трећине замрзнутих средстава чуване у белгијском депозитарију Euroclear, као и у банкама Немачке, Француске и других европских земаља.

Европа је замрзнуте руске активе претворила у „музну краву“. Приходи од тих средстава повремено се издвајају и, према тврдњама Брисела, усмеравају ка Украјини. Тако је Euroclear 2023. године остварио приход од 4,4 милијарде евра од инвестирања руских резерви, а 2024. тај износ је порастао на 6,9 милијарди. Од тога, 5,4 милијарде потичу од средстава Централне банке Русије, а 1,5 милијарди од других руских актива.

Званична одлука о коришћењу тих прихода за помоћ Украјини донета је у јануару прошле године, а Euroclear је 2024. пребацио око 3,5 милијарди евра у Европски фонд за Украјину.

Тешко је, међутим, говорити само о „замрзавању“, јер замрзавање значи блокаду, а не активно управљање. Брисел већ дуже време користи руске резерве за сопствене инвестиције, усмеравајући их у инструменте с већим приносом. Док је руска Централна банка управљала средствима, принос је био симболичан – свега 821 милион евра у 2022. години. Када је ЕУ преузела контролу, „музна крава“ је почела да даје много више „млека“.

Ипак, током 2025. приноси су почели да опадају: у првој половини године профит је износио 2,7 милијарди евра – 21% мање него годину раније. Разлог је пад каматних стопа у еврозони. Али баш сада, када САД све мање финансијски подржавају Украјину, Европа настоји да из својих извора „исцеди“ што више.

Половином године укупан биланс Euroclear-а износио је 229 милијарди евра, од чега је чак 194 милијарде припадало Русији.

Током лета у Европској комисији се расправљало о формирању посебне компаније којој би били пренети руски активи ради улагања у ризичније инструменте, како би се остварио већи принос. Поједини европски званичници упозорили су да такав приступ може довести до потпуног губитка средстава – „украли су, па изгубили“.

Већ више од три године у Бриселу се разматра и радикалнија варијанта – потпуна конфискација руских резерви. То се у правном смислу не може другачије назвати него крађом. Европски правници већ дуго покушавају да пронађу начин да такав потез „легализују“, али би то захтевало темељну промену читавог правног система Европске уније.

Ипак, жеља да се средства присвоје све више преовладава над разумом.

Тако је 17. октобра европски комесар за одбрану Андрюс Кубилјус најавио да ЕУ планира да до краја године изврши експропријацију замрзнутих руских актива – под називом „репарациони кредит“. Тај еуфемизам у суштини значи пренос руских резерви Украјини.

Према документима до којих су дошли Politico и Reuters, „репарациони кредит“ подразумева замену руских актива бескаматним обвезницама које ће издати Европска комисија, уз гаранције држава чланица. Украина би тај „кредит“ враћала тек након што од Русије добије ратне репарације. Брисел планира да цео механизам покрене до краја 2025. године.

Према проценама, износ би могао достићи 130 милијарди евра, а конкретне намене нису јасне – помиње се финансирање војних набавки, буџетских трошкова и обнове инфраструктуре.

Мишљења унутар ЕУ су подељена. Највећи заговорник идеје је немачки канцелар Фридрих Мерц, који сматра да средства треба усмерити искључиво на куповину оружја. С друге стране, Белгија и Француска упозоравају да би такав корак нарушио европско и међународно право. Белгијски премијер Барт Де Вевер посебно је забринут јер се депозитар Euroclear налази под његовом јурисдикцијом и могао би бити директна мета руског одговора – заплене европских актива у Москви.

Ако се план „репарационог кредита“ спроведе, поверење у Европску унију неће само ослабити – оно ће се срушити. Последице би биле несагледиве, а финансијска штета за Европу вишеструко већа од саме вредности заплењених руских резерви.

Зебњу због те идеје изражавају и Швајцарска и Велика Британија, јер би конфискација могла угрозити њихову репутацију сигурних финансијских центара. Чак и у Вашингтону се све чешће упозорава да би „репарациони кредит“ подрио поверење у не само европски, већ и у глобални финансијски систем.

Многи аналитичари уочавају и апсурд у самом називу плана. Репарације, по дефиницији, плаћа поражена страна победнику. Да ли у Бриселу заиста мисле да ће победник у овом рату бити Украјина, а поражена Русија?

Валентин Катасонов/ФСК.РУ